Blokaderska politika doživljava potpuni krah! Poraz obojene revolucije priznao i njen ideolog Bojan Pajtić (FOTO)

Blokaderska politika doživljava potpuni krah. Poraz obojene revolucije priznao je Bojan Pajtić, glavni ideolog i siva eminencija osmomesečnih blokada Novosadskog univerziteta, institucija i gradskih ulica i nezapamćenih opsada stanova i kuća političkih protivnika.

Kako nsuživo piše, posle osam meseci otvorenog bojkota rada Pravnog fakulteta, na koji je došao iz fotelje predsednika Pokrajinske vlade, Pajtić je pristao da učestvuje u radu fakulteta i ispituje studente.

Nekadašnji predsednik Demokratske stranke, poznat po tome što je u njegovo vreme Vojvodina bila najsiromašniji deo Srbije i donošenju neustavnog Statuta, danas je učestvovao u radu komisije za odbranu jednog master rada.

Obmanjivao studente, pa se predomislio

NS Uživo

Ispit se održavao u prostorijama Privredne komore na Novosadskom sajmu, a Pajtić je na lični zahtev uveden polutajno na sporedni ulaz, da ga ne bi videli studenti koje je osam meseci obmanjivao da ne treba da idu na nastavu.

Inače, Pravni fakultet je 12. maja, drugi na Novosadskom univerzitetu počeo nastavu na daljinu, ali je Pajtić zajedno sa Branislavom Ristivojevićem i Slobodanom Orlovićem odbio da učestvuje u održavanju nastave na daljinu. Njih trojica su potpisali i javno obelodanili pismo da po cenu otkaza ne žele da rade. Čak i letimični pogled razotkriva pozadinu njihove hrabrosti.

Dan nakon što su napisali i potpisali pismo, Orlović je uzeo bolovanje, koje je prekinuo čim je nastava zaživela, kad je shvatio da mu to omugućuje da prima punu platu, a zajedno sa Ristivojevićem od prvog dana učestvuje u sprovođenju ispitnog roka.

Kako nsuživo piše, zanimljivo je da se Orlović protivio sprovođenju ispitnog roka na Sajmu, iako je za profesora Pravnog fakulteta došao sa mesta sekretara privatnog fakulteta Edukons, čiji je osnivač bio i Sajam.

Politička šizofrenija

NS Uživo

Pajtić je šef katedre za građansko pravo gde predaje dva predmeta. Obligaciono pravo, na kom nije imao predavanja, i sredstva obezbeđenja potraživanja, na kom nije hteo da drži nastavu. Čak je odbio da kao šef katedre obezbedi zamenu, pa je Nastavno-naučno veće predmet dodelilo Atili Dudašu, a Pajtić je glasao protiv.

Nekoliko naših sagovornika iz Demokratske stranke, koji se sećaju da je Pajtić u DS ušao 1996. iz Narodne stranke Milana Paroškog, ističu da je njegova blokaderska uloga ogromna, i da se zasniva na zaboravu i neznanju novih generacija o njegovoj političkoj karijeri.

- Studenti milenijalci čuju i vide jednog bezgrešnog profesora Pajtića. To nije onaj Pajtić koji je vladao Vojvodinom do 2016. Koji je bio šef poslaničkog kluba u aferi Bodrum. Koji je bio predsednik Pokrajinske vlade kada je preko tri fonda i dve banke, na lažne projekte nestalo više od 64 milijarde dinara. Koji je sedam godina gradio Kamenicu 2, čija cena je porasla sa 16, na 35 miliona evra. Koji je najavljivao lažnu fabriku ekektričnih automobila i motora. To nije onaj Pajtić koji je, zajedno sa Čankom pravio državu Vojvodinu. To nije Pajtić, u čije vreme je Vojvodina postala najsiromašniji deo Srbije. To je sada jedan drugi Pajtić, koji sa onim Pajtićem nema ništa. Nije nemoguće da ovaj sadašnji Pajtić podnese krivičnu prijavu protiv starog Pajtića - kaže bivši član DS-a koji je napustio stranku kad su je, nakon izbornog poraza 2012. preuzeli Pajtić i Dragan Đilas.

Političke ambicije iza retuširane biografije

On ističe da je Pajtić verovao da će obojena revolucija uspeti, i želeo je da se studentima, tako retuširan i zaboravljen prikaže kao idealno rešenje za neku od najvažnijih državnih funkcija.

- To što je javno tvrdio da ne želi da se vrati u politiku ne znači ništa. Isto tako je javno tvrdio i tvrdi da nikada nije podržavao vojvođanski separatizam, a kao predsednik Pokrajinske vlade doneo je Statut APV, čije su dve trećine proglašene neustavnim, i koji je na mala vrata od Vojvodine pravio državu. A bio je i inicijator Deklaracije o Vojvodini, čije usvajanje je sprečeno protestima građana i opozicije - kaže sagovornik portala nsuživo.

Profesori Pravnog fakulteta smatraju da su nadoknada nastave i ispitni rok sprovedeni uspešno.

U prilog tome svedoči činjenica da se za polaganje ispita na Sajmu prijavilo oko 1.300 studenata Pravnog fakulteta, a u pokušaju blokada učestvovalo je samo sedam studenata.

Bonus video: 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi