Srebrenica nikada neće biti Jasenovac! Podlim podmetačinama hoće da pregaze Srpsku, da osakate Srbiju

Svake godine, 11. jul postaje epicentar političkih, pravnih i istorijskih rasprava. Dok se međunarodni krugovi pozivaju na presude Haškog tribunala koje događaje iz jula 1995. godine definišu kao genocid, sve je više domaćih pravnih i geopolitičkih stručnjaka koji upozoravaju na pravne nelogičnosti, istorijski revizionizam i političku zloupotrebu ovog tragičnog događaja.

Profesor geopolitike Rastislav Stojsavljević ističe da pravna klasifikacija genocida podrazumeva sistemsko istrebljenje naroda, što se, prema njegovom mišljenju, ne može primeniti na ono što se dogodilo u Srebrenici.

- Sama klasifikacija genocida je mnogo širi pojam nego ono što se desilo u julu 1995. godine. Sama definicija genocida, uspostavljena posle Drugog svetskog rata, podrazumeva sistemsko uništavanje jednog naroda na širokom prostoru. Postoje brojna svedočanstva i istorijski dokazi da u Srebrenici nije došlo do istrebljivanja jednog naroda, pre svega ne ubistava žena i dece. Zabrinjava što se ova tema koristi u političke svrhe ne samo od muslimanskog faktora u BiH već i od dela međunarodne zajednice - kaže prof. Stojsavljević.

Opasna relativizacija istorije

On posebno kritikuje pokušaje da se Srebrenica poistoveti sa zločinima u Jasenovcu ili Jadovnu, što smatra opasnom relativizacijom istorije.

- Posebno je opasno što se ono što se desilo u julu 1995. godine upoređuje sa Jasenovcem, Jadovnom, sa genocidima nad Srbima tokom NDH. Pri tome se zaboravljaju srpske žrtve iz istog tog rata od 1992. do 1995. godine - civili koji su stradali u velikom broju. Priča o Srebrenici postaje politička propaganda - kaže on.

Stojsavljević takođe naglašava da se narativ o genocidu koristi za političke pritiske i urušavanje institucija Republike Srpske.

- Već mesecima vidimo pokušaje urušavanja institucija Republike Srpske u BiH. Kada propagatori genocidnog narativa proglase Republiku Srpsku za "genocidnu tvorevinu", otvara se prostor da se traži njeno ukidanje. To je politički cilj - oslabiti Republiku Srpsku i Srbiju, i to se iz godine u godinu ponavlja po istom obrascu - dodaje on. 

Pravni ugao

Sličnog je mišljenja i profesor međunarodnog prava dr Bojan Tubić, koji iz pravnog ugla objašnjava zašto zločin u Srebrenici ne ispunjava kriterijume za genocid.

- Po međunarodnom krivičnom pravu, za krivično delo genocida moraju postojati akt i genocidna namera - uništenje grupe kao takve. Ono što se desilo u Srebrenici jeste zločin, ali je pitanje kvalifikacije. Ubijeni su ratni zarobljenici, i to jeste ratni zločin. Ali, da bi nešto bilo genocid, mora se dokazati genocidna namera kod izvršilaca, po komandnoj ili političkoj odgovornosti. U ovom slučaju, takva namera nije dokazana - kaže Tubić.

Tubić naglašava da presude Haškog tribunala u ovom slučaju nisu pravno čvrste, već politički motivisane.

- Tribunal u Hagu je utvrdio da je u Srebrenici počinjen genocid, ali brojni stručnjaci se ne slažu jer genocidna namera nije jasno dokazana. Da je postojala, vojska Republike Srpske bi ubijala i žene i decu, kao što se to čini u genocidima. Bošnjačka strana pokušava da prenaduva brojke, ali broj ne utiče na pravnu kvalifikaciju već namera. Tribunal je u mnogim slučajevima ignorisao zločine nad Srbima, poput onih u Podrinju, gde su čitava sela bila zbrisana - ističe profesor.

Narativ o genocidu

Profesor Tubić se osvrće i na posledice koje narativ o genocidu ima na međunarodnu poziciju Srbije.

- U političke svrhe se pokušava povezati Srbija sa događajima u Srebrenici. U tužbi BiH pred Međunarodnim sudom pravde, sud je zaključio da Srbija nije odgovorna za genocid. Ipak, ta presuda se danas koristi u političke svrhe da bi se srpski narod označio kao genocidan, što usporava evropski put Srbije. Za razliku od drugih ratova, kao što je sukob u Ukrajini, ovde se forsira termin genocid po svaku cenu - zaključuje Tubić.

Srebrenica je svakog jula u središtu pažnje ali ne samo zbog pijeteta prema žrtvama, već sve više zbog borbe oko interpretacije događaja i njihovih posledica.

Profesori Stojsavljević i Tubić upozoravaju da se pravna i istorijska analiza često podređuju političkoj agendi. Korišćenje pojma genocida bez jasnog i nedvosmislenog pravnog osnova, kako tvrde, ne doprinosi pravdi ni pomirenju, već produbljuje podele i služi za politički obračun sa Republikom Srpskom i Srbijom. Zbog toga je, smatraju, važno da se svaki istorijski zločin tretira sa pažnjom, ali i preciznošću, a ne kroz prizmu političkih ciljeva.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam