Srbija joj dala sve – a ona stala uz Tompsona! Časna sestra iz Mitrovice poručila: "Neka vide da nas ima!"

Na koncertu Marka Perkovića Tompsona, održanom na zagrebačkom Hipodromu pred stotinama hiljada posetilaca, kamere su zabeležile nešto što je izazvalo ne samo iznenađenje – već i šok svih u Srbiji. U prvom redu, odmah uz binu, stajala je – časna sestra iz Srbije, Cecilija Tomkić iz Sremske Mitrovice.

Njena poruka izrečena za hrvatske medije pred koncert: „Neka vide da nas ima! Zajedno smo jači“ – delovala bi bezazleno da nije izrečena upravo na nastupu izvođača koji decenijama u regionu izaziva kontroverze zbog svoje bliskosti sa ikonografijom ustaškog režima i ekstremnom retorikom.

Ko je sestra Cecilija?

Rođena u Janjevu, nekadašnjoj enklavi kosovskih Hrvata, časna sestra Cecilija više od dve decenije živela je i radila u Sremskoj Mitrovici. Bila je profesor klavira u Muzičkoj školi „Petar Krančević“, organizator muzičkih festivala, voditelj horova i osnivač Sirmium Music Festa, manifestacije koju su godinama podržavali Ministarstvo kulture Srbije i lokalne vlasti.

Njen rad nagrađivan je i državnim priznanjima – krajem 2023. godine odlikovana je „Zlatnom značkom“ Kulture Srbije, nagradom koju dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica.

Upravo zato, njen javni nastup na koncertu izvođača poznatog po pesmama koje se vezuju za ustašku simboliku i istorijski revizionizam, za mnoge predstavlja kontradiktoran, ali i politički provokativan čin.

"Mi to nismo očekivali"

Njene kolege iz Mitrovice ne kriju iznenađenje.

„Mi smo iznenađeni, nismo to očekivali. Pa ona i nije Hrvatica u klasičnom smislu, ona je Janjevka… Jeste katoličke vere, ali sa Kosova“, izjavila je koleginica iz Muzičke škole.

„Poruka je poslata sa pogrešnog mesta, u pogrešnom trenutku“, dodaje drugi izvor.

Iz same crkvene zajednice za sada nema zvaničnog komentara, ali prisustvo osobe u crkvenoj odori na koncertu sa političkom i istorijskom težinom – nije i ne može biti neutralno.

Na neplaćenom odsustvu, ali i dalje prisutna

Kako nezvanično saznajemo, sestra Cecilija je od avgusta prošle godine na dvogodišnjem neplaćenom odsustvu, ali živi i dalje u Mitrovici i održava kontakt sa lokalnom zajednicom. Formalno, ništa se nije promenilo. Ali simbolički – sve jeste.

"Pala je maska"

Mnogo oštrije komentare daje profesor iz Banjaluke, nekadašnji član žirija takmičenja koje je organizovala Cecilija.

„Organizuje takmičenje u sred Srbije, dobija novac od države i lokalne vlasti, a istovremeno se pojavljuje na koncertu pevača čiji nastupi promovišu isključivost i istorijski revizionizam. U umetničkom smislu, meni je delovala kao diletant. U verskom – kao neko ko ne razume Jevanđelje. Pala je maska kvazi-duhovnosti i kvazi-umetnosti.“

Ideologija i poruka koja boli

U javnosti, komentar nije izostao ni iz umetničkih, ni iz verskih, ni iz političkih krugova. Jer rečenica „Neka vide da nas ima“, izgovorena u ambijentu Tompsonovog koncerta – nije samo lična impresija. Ona je, htela to ili ne, postala poruka.

I to poruka koja odzvanja u sredini koja joj je pružila ruku, dala posao, priznanja i poštovanje.

U gradu koji je još nedavno, uz veliko gostoprimstvo, dočekivao i hrvatskog premijera, u kom su odbornici opozicionog pokreta „Grad za sve nas“ otvoreno zagovarali organizaciju Tompsonovog koncerta – pojava časne Cecilije u prvom redu u Zagrebu doživljena je kao potvrda sumnji da u tom delu opozicije postoje latentne simpatije prema ideologiji koja je u prošlosti donela samo smrt i podelu.

"Zajedno smo jači" – ali sa kim?

Kada neko nosi crkvenu odoru, a istovremeno stoji među onima koji uzvikuju parole i nose simbole jednog od najstrašnijih pokreta u istoriji Balkana, to više nije pitanje ukusa – već pitanje odgovornosti.

Srbi još pamte genocid u NDH, progon stotina hiljada i masakre u Jasenovcu, Jadovnu i Glini. Nisu zaboravili da su u ustaškim logorima ubijana deca samo zato što su Srbi. Zato je izjava časne sestre, koja je s njima delila grad i život, a sada poručuje „neka vide da nas ima“, doživljena kao izdaja – ne lična, već simbolička.

Kraj jednog mita

Godinama je bila slavljena kao primer suživota. Danas, njen postupak šalje drugu poruku. U vremenu krize, podela i političkih napetosti, Cecilija Tomkić je odlučila da stane uz Tompsona, a ne uz komšije sa kojima je živela 23 godine.

Ne znamo da li je to bio izraz vere, muzike ili politike.

Ali znamo jedno – rečima i mestom na kom ih je izgovorila, obrisala je granicu između ličnog stava i javne provokacije.

 

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam