Saradnici USAID-a iz BiH koji se zalažu za ukidanje Republike Srpske: Ko zajedno sa blokaderima učestvuje u kontejner revoluciji?

Blokade saobraćajnica i raskrsnica u našoj zemlji ulaze u četvrti dan, a osim mnogobrojnih domaćih blokadera primetno je i značajno prisustvo agenata stranog interesa "iz regiona". Jedan od njih, Adi Selman iz tuzlanske "Karton revolucije" ponovo je tu da uči Srbe demokratiji.

Selman je prisustvovao brojnim protestima u Srbiji, iako u Federaciji Bosne i Hercegovine nije imao zamerke na katastrofalnu politiku tamošnje vlasti.

Bio je jedan od glavnih govornika na protestu protiv Srbije kada je duboka država pokrenula prvi udar na našu zemlju tokom akcije protiv kopanja litijuma prošle godine.

 

 

U govoru u Loznici on je nabrajao gradove i regione za koje se "vredi boriti" u Srbiji i Bosni i Hercegovini. U stilu sarajevskih čaršijskih ekstremista, namerno je izostavio da spomene Republiku Srpsku, na čijoj su teritoriji i Majevica, i Semberija i Podrinje, koje je spomenuo.

Selman je poreklom iz Tuzle, grada u kojem je 15. maja 1992. godine na raskrsnici "Brčanska malta" od strane islamskih fundamentalista napadnuta kolona JNA koja se povlačila iz grada. Na snimcima koji su užasnuli svet, u lajv prenosu je ubijeno najmanje 59 pripadnika JNA i civila. Ranjeno je najmanje 44 njih.

Taj dan stanovnici Tuzle propslavljaju kao "Dan odbrane Tuzle".

Printscreen

Na tragu tog užasnog zločina tuzlanskih fundamentalista, Selman gradi priču o "pomirenju" po principu – "Ja sam te možda masakrirao, ali je vreme da sve zaboravimo".

U skladu s tim, on se protivi proslavljanju 9. januara, dana kada je 1992. proglašena Republika Srpska. Tog dana je srpski narod u BiH odlučio da se ne ponove Jasenovac, Gradiška i Prebilovci. Engleski perfidno, Selman to vidi kao promociju "sirotinje sa majicama ratnih zločinaca".

Za njega je general Ratko Mladić zločinac, a ubice i teroristi sa "Brčanske malte" ne postoje, jer se "Tuzlanska kolona" za Karton revoluciju, nije ni desila.

Ovo "haško" poimanje "pomirenja" koje promoviše Selman, perfidan je pokušaj zavaravanja Srba da među fundamentalistima i islamistima u Bosni postoje oni koji su spremni na saradnju.

Ono što je zanimljivo je i to da su baš u vreme dolaska Adija Selmana u Srbiju da bi podržao blokadere u "kontejner revoluciji", viđeni i prvi plakati "Never forget Srebrenica i Novi Sad".

 

 

Nimalo slučajno, tim plakatima blokaderi otvoreno pozivaju na priznavanje nepostojećeg genocida u Srebrenici. Međutim, sa nesumnjivom podrškom Selmana i njemu sličnih, oni taj ratni događaj povezuju sa padom nadstrešnice u Novom Sadu prošle godine.

Monstruozno poređenje stavlja sve u isti koš, i rat, i mir, i građevinske nesreće. Ne treba da nas čudi ukoliko uskoro i za saobraćajne nesreće bude kriv srpski narod, desile se one na sarajevskoj Baščaršiji ili u Tuzli.

Da je Selman samo neuspeli, kako bi mladi rekli „krindž“, projekat sarajevske islamističke kriminalne politike, svedoči i činjenica da je bio kandidat za gradskog odbornika na listi Saveza za bolju budućnost Fahrudina Radončića.

Printscreen

Radončić je veoma uspešni „kontroverzni biznismen“ i veoma neuspešni političar na pogon duboke države. Ono što je zanimljivije su njegove veze sa narko kartelima. Konkretno, nekada najjači balkanski kartel i njegov vođa kosovsko-metohijski Šiptar Naser Keljmendi bio je Radončićev zaštitnik.

U procesu zvanom "Lutka", Radončić se pominjao kao član Keljmendijeve zločinačke organizacije, a preko medijske mašinerije "Dnevnog Avaza" uređivao je političko-kriminalnu scenu postratnog Sarajeva.

U kampanji u kojoj je učestvovao Radončićev Adi Selman, viđeni su i "inovativni" plakati, gde je Selman pozivao da se "okrene na mladost". Ono što on nije govorio biračima je da je njegov otac Fikret Selman kandidat za načelnika opštine Tuzla ispred iste partije.

Štaviše, o Selmanu, njegovom ocu i Fahrudinu Radončiću naveliko su pisali i sami sugrađani, koji su isticali da Karton revolucija sve radi po diktatu ambasadora SAD u BiH Majkla Marfija iz bivše administracije Džoa Bajdena.

 

 

Osim veza sa partijama stranih ambasada, posebno američke pod kontrolom Bajdena i duboke države, Selman i drugari iz Karton revolucije bili su redovni saradnici USAID-a.

Organizacija koju je američki predsednik Donald Tramp nazvao "kriminalnom organizacijom", finansirala je njihove projekte, a predstavnici USAID-a su bili njihovi gosti na promocijama "pokreta".

 

 

Za primanje sredstava od stranih ambasada Selmana i drugare je optužio i bivši član predsedništva BiH Haris Silajdžić, neskriveno govoreći da je i Nermin Nikšić iz Socijaldemokratske partije BiH, nakon propasti Radončićeve stranke preuzeo brigu o Selmanu i Karton revoluciji.

- Ohrabrili su razne karton revolucije, aarhuse, lejle kusturice i ostale neznalice koji ugodno žive od novca stranih ambasada propagirajući nama kako je loše što i ovo malo TE imamo, da ne trebamo praviti HE, odlični su u kreiranju fejk vijesti i pozivaju na likvidaciju svih onih koji im se suprotstave, a sve u ime njihove brige za BiH (lažne naravno) - navodi Silajdžić.

Da Selman i njegovi drugari sve rade po diktatu stranih ambasada, koje vode obojenu revoluciju u Srbiji, pokazalo se najbolje na primeru grada Bora u Srbiji. Tuzla i Bor su udaljeni stotinama kilometara. Selman je za grad Bor eventualno čuo na vremenskoj prognozi. To ga ipak nije sprečilo da tamo snima video o „štetnosti rudnika bakra“.

 

 

Očit pokušaj srozavanja srpske privrede za račun administracije Džoa Bajdena i duboke države, a protiv kineskog investitora, od strane ekstremističke levo-liberalne opozicije u Srbiji dočekan je kao prijateljski gest.

Na kraju, suštinu postojanja Karton revolucije i Adija Selmana je otkrila Šolakova tajkunska televizija u intervjuu sa njima. Njihov logo, prepoznatljiva pesnica Otpora Srđe Popovića, bila je predmet pitanja.

-Trenirali smo karate dugo, obojica imamo crni pojas, u karateu je uvek pesnica zatvorena, a i to je simbol revolucije, logičan sled, a i lepa je majica, kažu oni

O kakvoj se "revoluciji" radi, fotografije govore više od reči. Reč "Otpor" u Srbiji izaziva jezu, a podignuta pesnica je jednako krvava šaka, koju je Selman opet doneo u Beograd. Nadajući se da će na ulicama glavnog grada Srbije da se prolije srpska krv, kao u Tuzli 1992. godine, on samo nastavlja da ispunjava zadatak.

Bonus video:

 

 

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi