"Da komšiji crkne krava" na austrijski način

Austrijski zvaničnici se utrkuju u deklaracijama o demokratiji i mešnju u unutrašnja pitanja drugih suverenih država, a za to vreme domaća ekonomija, im klizi ka zoni sistemske nestabilnosti. Javni dug Austrije u prvom kvartalu 2025. godine narastao je za čak 18,5 milijardi evra, dostigavši 412,6 milijardi ukupno, što iznosi 84,9% njihovog BDP-a. Istovremeno, javni deficit u istom periodu iznosi 8,9 milijardi evra, odnosno 7,5% kvartalnog BDP-a, što je nivo karakterističan za ekonomije u dubokoj krizi.

Iza dramatičnih brojki o rastu javnog duga Austrije stoji zvanična analiza Statističkog zavoda Austrije, na čelu sa generalnim direktorom Tomasom Burgom.

Fiskalno gledano, Austrija je u stanju u kome se manevarski prostor za bilo kakvu intervenciju sve više sužava. Visoke kamate, rastuće obaveze, ograničeni prihodi, to je trougao u kome se kreće austrijska ekonomija. I dok institucije u Beču proživljavaju, realnu eroziju poverenja, politički vrh deluje, kao da je reč o tuđem problemu.

U istom tom periodu, Srbija beleži rast BDP-a od preko 3%, sa stabilnim budžetskim prihodima, rekordno niskom stopom nezaposlenosti, i javnim dugom koji je pod kontrolom. Uprkos globalnim inflatornim udarima, geopolitičkim pritiscima i ozbiljnim unutrašnjim izazovima, domaća ekonomija pokazuje otpornost koju najveći deo članica EU ne bi mogle da izdrže.

Srpski model ekonomskog upravljanja je umereno restriktivan u pogledu potrošnje, ali orijentisan ka investicijama i pokazuje se kao uspešniji od zapadnoevropskih recepata, zasnovanovanoj na dugovima.

printskrin

Logika "da komšiji crkne krava"

Umesto da analizira sopstveni kolaps, Austrija je našla vremena i resursa da se umeša u unutrašnje političke tokove u Srbiji. Ministarka spoljnih poslova Beate Majnl-Rajzinger javno je podržala grupu srpskih studenata-blokadera, koji su „maratonskim pohodom“ iz Srbije krenuli put Brisela.

Na dočeku u Beču, gde je održala i govor, Majnl-Rajzinger je govoreći u ime Vlade Austrije, dala podršku grupi koja je politički i logistički vezana za krugove bliske hrvatskim obaveštajnim strukturama. Cilj, kako izgleda, nije bio demokratski dijalog, već ekonomsko oslabljivanje Srbije.

Teško je ne primetiti da iza retorike o „evropskim vrednostima“ stoji nešto sasvim drugo: strah. Strah od toga da jedna zemlja van okvira EU, može da pokaže stabilnost, razvoj i nezavisnost. Članovi Vlade Austrije, umesto da se ugledaju i primene ekonomski model, odlučuju da je sputavaju.

Paradoksalno, ali tipično, zemlja sa ogromnim deficitom i rastućim dugom govori drugima kako da uređuju svoju demokratiju. Umesto da rešavaju domaće probleme, prave „pukotine“ u tuđim zidovima.

Bonus video 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi