Izmene Ustava Srbije tiču se sudstva, a evo zašto je to od značaja za svakog od nas

08.06.2021

10:27 >> 11:49

0

Ako se menja samo jedan deo Ustava, i to onaj koji se odnosi na pravosuđe, zbog čega građani moraju da daju svoj glas na referendumu?

Izmene Ustava Srbije tiču se sudstva, a evo zašto je to od značaja za svakog od nas
ATA Images/A. K, 24sedam/K. Mihajlović

Skupština Srbije sinoć je dvotrećinskom većinom usvojila Predlog za promenu Ustava Republike Srbije.

Sada sledi rad na amandmanima, odnosno tekstu za promenu Ustava koji se tiče pravosuđa. Kada tekst bude usaglašen, uslediće ponovno izjašnjavanje u parlamentu, pa referendum na kojem će se građani izjašnjavati.

Predlog zakona o promeni Ustava trebalo bi da donese izmene načina izbora članova Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, sudija koje se biraju prvi put, a Vrhovni kasacioni sud bi trebalo da se preimenuje u Vrhovni sud Srbije.

Ako se menja samo jedan deo Ustava, i to onaj koji se odnosi na pravosuđe, zbog čega građani moraju da daju svoj glas na referendumu?

Kako za 24sedam objašnjava prof. Vladan Petrov, sudija, profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu i član Venecijanske komisije za Srbiju, makar i parcijalna izmena, kao što je ova, značajna je kao da se menja ceo Ustav.

prof. Vladan Petrov, CeOD printscreen

– Ova promena se odnosi isključivo na pravosuđe, ne dira čak ni srodne materije, ali to je značajno kao da se menja ceo Ustav, i menja se po istoj proceduri. Promena Ustava ne može biti pravno valjana ako je ne potvrde građani na refendumu. Dakle, građani su neposredni učesnici u ovoj ustavotvornoj proceduri. A suštinski, nezavisnost pravosuđa, suđenje u skladu sa Ustavom i zakonom, pravično, neproizvoljno i u razumnom roku, sve to je u interesu svakog građanina – navodi za 24sedam prof. Petrov.

Kako kaže, Srbija je dosegla neke standarde demokratije, ali u oblasti vladavine prava treba još dosta toga uraditi.

– Ustavna reforma o pravosuđu će biti mrtvo slovo na papiru ako je ne bude pratio set Zakona o sudstvu, koji će takođe ići na mišljenje Venecijanskoj komisiji. Sudovi i sudije treba da sude što je više moguće u skladu sa pravom na pravično suđenje i u razumnom roku. Zato je sledeći korak donošenje zakonskog pravnog okvira – napominje prof. ustavnog prava.

Kako bez nezavisnih sudova nema ni adekvatne zaštite ljudskih prava, odnosno prava građana, jasno je da se ove izmene Ustava direktno tiču svakoga od nas.

pročitajte još

– Iako su ova pitanja donekle stručna, kao što su sastav Visokog saveta sudstva, način izbora, nadležnosti, neophodno je da građani razumeju zašto je važno da izađu na glasanje na referendum, nezavisno od političke ili stranačke opcije koju podržavaju. Ovo je promena koja mora da ima predznak apolitičnosti i  depolitizacije pravosuđa. To treba da motiviše građane – napominje prof. Petrov.

Dodaje da je cilj ovih promena, između ostalog, depolitizacija pravosuđa, obezbeđenje adekvatnije zaštite ljudskih prava.

– Referendum mora da bude maksimalno depolitizovan, jer to je i cilj ove reforme, a naravno, velika izlaznost građana je ono što će dati jači demokratski legitimitet novoj promeni Ustava. Ona je dobila legitimitet usvajanjem u Skupštini, time što je Venecijanska komisija dala saglasnost, ali ključ je da se građani izjasne u korist ovih promena. Nikada ovakav referendum nismo imali, ovo će pokazati i koliko su građani svesni njegovog značaja – napominje prof. Petrov.

U delu javnosti provejava i strah da bi se ovim promenama Ustava uticalo na budući status Kosova. Prof. Petrov navodi da Predlog izmena precizira na koje članove Ustava se odnosi promena.

A.K./ATAImages

– U ovom trenutku nema nikakve sumnje, nema ustavno-pravnog utemeljenja za takve tvrdnje. Da li će doći do nekih novih promena Ustava u budućnosti tako što bi neki drugi ovlašćeni predlagač promenio Ustav u tim delovima, to su nagađanja. Ova promena Ustava, sa kojom smo mi počeli još 2013. godine, važna je i zbog evropskih integracija. Možda Kosovo jeste prvi i još uvek neukinut uslov za evropske integracije, ali izmena Ustava koja bi se ticala te teme morala bi da sačeka neki novi saziv parlamenta. Ako govorimo o ovom postupku, ovom predlogu, to je zacementirano i ništa se van tog predloga ne može raditi – objašnjava prof. Petrov.

Da bi se građani izjasnili o promenama Ustava, mora da se promeni i Zakon o refenrendumu.

– Važeči zakon je star, iz 1994. godine, i nije usklađen sa evropskim propisima. Kada smo usvajali Ustav 2006, upravo su mnogi isticali da je zbog primene tog zakona Ustav donet na nelegitiman način, po prevaziđenoj referendumskoj proceduri. Zbog činjenice da je već polovina juna, treba požuriti sa pripremom tog zakona, jer znamo da ovaj ustavotvorni referendum mora da se sprovede pre najavljenih izbora naredne godine, verovatno tokom jeseni. Pre toga Skupština mora da usvoji Zakon o referendumu, kako bi izmene Ustava bile donete po modernoj proceduri i uz poštovanje evropskih standarda. Važeći Zakon o referendumu sadrži mnogo nedostataka, od načina postavljanja pitanja, nedorečenosti dana za glasanje… Jednostavno, taj zakon je prevaziđen i nije u skladu sa evropskim standardima i principima – zaključuje prof. Petrov.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi