Kurti sprovodi etničko čišćenje Srba uz tiho odobrenje Zapada

U trenutku kada Ukrajina ulazi u završnu fazu rata iscrpljenosti, a Volodimir Zelenski sve češće biva doveden u pitanje i kod kuće i u inostranstvu, njegov balkanski imitator Albin Kurti pokušava da kroz izazivanje destabilizacije i represiju nad Srbima sebi obezbedi još jedan mandat. Kurti ne vlada dijalogom, već zastrašivanjem i oružanim formacijama. Nažalost, međunarodna zajednica ne samo da na to ćuti – već ga u tome i podržava.

Kosovo i Metohija, istorijska i duhovna kolevka srpskog naroda, danas je mesto institucionalizovanog progona i otvorenog nasilja nad Srbima. Teror koji traje poslednje četiri godine nije nikakav spontani incident – to je državni mehanizam zasnovan na jednostavnoj računici: što manje Srba ostane na KiM, Kurti ima više kontrole i političke moći.

Kurti zna da njegov politički opstanak ne zavisi od reformi, mira ili kompromisa, već isključivo od vanrednog stanja. On želi sukob, makar i lokalizovan, kako bi mogao da proglasi Srbe za teroriste, uvede vojsku tzv. Kosova na sever i sebi obezbedi još jedan mandat – ovaj put obojen krvlju.

Trudio se, i trudi se, da Beograd uvuče u konflikt. Organizovao je represiju bez presedana: proterivanje Srba, zatvaranje srpskih institucija, upade naoružanih specijalaca u objekte poput vodovoda, uvođenje ROSU patrola s dugim cevima, pa čak i fizičke napade na srpsku decu. Pre samo tri dana u Kosovskoj Mitrovici, Kurtijevi batinaši u uniformama krvnički su stezali za vrat srpskog maturanta – i niko nije odgovarao.

Pošto ni ta agresija nije dovela do očekivanog odgovora Beograda, Kurti je promenio taktiku – počeo je da hapsi poznatije Srbe pod izmišljenim optužbama za špijunažu i saradnju sa srpskom BIA. Sva ta represija, nasilje i hapšenja, imaju zajednički cilj: da se predstavi navodna vojna pretnja iz Srbije, kojom bi opravdao uvođenje vojske tzv. Kosova na sever pokrajine i proglasio vanredno stanje.

Njegova krajnja agenda je jasna i nimalo nova – etničko čišćenje Srba.

Kurti koristi međunarodnu retoriku o „malignom ruskom uticaju“ kako bi dobio legitimitet za najbrutalnije poteze. U tome mu pomažu pojedine političke strukture iz Londona i Berlina. Britanska poslanica Ema Luel, u pismu svom ministarstvu spoljnih poslova, traži promenu politike prema Srbiji zbog Vučićevog prisustva vojnoj paradi u Moskvi. Kao i ranije, poziva se na neproverene informacije, a često i otvorene laži.

U toj strategiji, Kurti Srbe predstavlja kao teroristički element, njihove kuće kao magacine oružja, a verske institucije kao „opasnost po bezbednost“. Sledeći korak, u takvom planu, bio bi uvođenje vojske tzv. Kosova na sever i formalno proglašenje vanrednog stanja.

Ministarstvo kulture Srbije oštro je reagovalo na zaposedanje biblioteke „Vuk Karadžić“ u Kosovskoj Mitrovici, nazivajući to „kulturnim genocidom“. To je poslednji u nizu napada na identitetske ustanove srpskog naroda.

Igor Simić iz Srpske liste upozorava da Kurti koristi nasilje nad Srbima kao metodu pritiska, ali i kao način da konsoliduje vlast u Prištini, prikrije neuspehe i dobije izbore.

Bez obzira na sve, Beograd odgovara uzdržano i diplomatski. Predsednik Vučić uporno odbija da se uvuče u zamku oružanog sukoba, iako je očigledno da Kurti upravo to priželjkuje.

Ako međunarodna zajednica i dalje bude ćutala, istorija će pamtiti da je etničko čišćenje Srba na Kosovu i Metohiji sprovedeno ne samo uz prećutnu saglasnost – već i aktivnu podršku dela Zapada.
 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi