Izazovi pred studentima u blokadi: Đilasu se žuri, namerio da ide do poslednje izgubljene studentske godine!

Usko stranački interesi aktivirali su u opoziciji sve kapacitete koji mogu probiti obruč kojima se studenti u blokadi štite od uticaja različitih interesnih grupa. Ponovo je nastupio trenutak kada svedočimo novom, vrlo otvorenom pokušaju upliva čiste politike u korpus koji su učvrstili studenti u blokadi. Partijska direktiva Dragana Đilasa i njegove ekipe da se prelazna vlada uvrsti među studentske interese i zahteve sada je ogoljena, iako je i od ranije bila prisutna, ali ipak nedovoljno vidljiva. Evolucija ProGlasa od apolitične družine do de fakto Đilasovog političkog projekta koji je postao sinonim za prelaznu vladu, samo je jedan od brojnih primera.

Skriveni iza indeksa, određeni studenti u blokadi imali su preciznu političku agendu iza koje su stajali opozicioni lideri. Što je studentska energija u blokadi bila veća, veći je bio i plen koji je opozicija namirisala. Za anemičnu, bezidejnu i apsolutno nemoćnu opoziciju aktuelni studentski bunt je postao pravi kapitalac za koji su, pokazalo se ranije ali pokazuje se i sada, spremni da upotrebe sve manipulativne metode, ali i tajne igrače iz studentske populacije, takozvane političke studente. Uz za njih podrazumevanu upotrebu nasilja.

Pitanje koje se sad postavlja jeste da li će studenti u blokadi uspeti još jedanput da se odupru novim pritiscima iz političkog miljea i isteraju iz svojih redova dežurne bukače koji svu tu energiju kanališu ka političkom cilju opozicije - prelaznoj vladi, što je samo Đilasov eufemizam za otimanje vlasti bez izbora. Baš onako kako je to Mila Pajić, jedan od najmilitantnijih aktera ove agende, srčano predlagala na sastanku političkih omladinaca u Novom Sadu pred veliki skup 15. marta u Beogradu. Audio snimak sa tog sastanka otkrio je sve nasilne ideje koje su ovim političkim studentima padale na pamet, od kojih je najbenignija bila ona Mile Pajić kako da se prelazna vlada pretvori u zahtev.

"Ne mora biti skandiranja "prelazna vlada", možemo da pokušamo da nađemo set akcija koje, kad se sve sabere, dobijaju utisak u javnosti da neki građani traže neko prelazno telo, a mi smo ih nahuškali na to", predlaže svojim saborcima Mila Pajić scenario za beogradski skup.

Đilas je studentima u blokadi uvalio gotovo identičan trik, ali je pitanje hoće li mu ovaj put proći, odnosno da li će na plenumima, sastancima i raznim kuloarima prevladati oni politički obojeni studenti koji su sve vreme rovarili ka radikalizaciji i eskalaciji. Pošto je to izostalo čak i na velikom protesnom skupu u Beogradu, Đilas sa svojom studentskom mašinerijom kreće još agresivnije. Međutim, ako je suditi po odgovornosti koju su do sad pokazali i crvene linije koje su postavili u odnosu na nasilje u koje ih Đilas preko raznih Mili Pajić uporno gura, studenti će ostati dosledni u nepristajanju da budu politička moneta za tuđe interese. Zar nije formiranje takozvane anketne komisije o ispunjenju studentskih zahteva jedan je od najilustrativnijih primera kako se nečiji politički interes uvlači u profesorsku elitu i tako zamaskiran buši studente u blokadi?

U svemu treba sagledati širu sliku. Tako i ovaj pokušaj pritiska na studente da se predaju političkoj areni i uđu u kolo sa političkim hijenama ne treba gledati kao izolovan slučaj. Primenu nasilja i gerilskog obračuna s institucijama viđali smo i pre tragedije u Novom Sadu. Setimo se samo kakve akcije opozicije su izazvala dva slučaja masovnih ubistava. Protesti protiv Rio Tinta, upad na Filozofski fakultet u Novom Sadu, blokada Rektorata Univerziteta u Beogradu, nasilan upad u Maticu srpsku... u svemu tome može da se prepozna ista matrica kroz koju promiču akteri istog profila. Da li se zovu Dinko Gruhonjić ili njegova najbolja sledbenica Mila Pajić, Nikola Ristić ili Pavle Cicvarić, Miran Pogačar ili Brajan Brković... sasvim je svejedno. Koliko ima ovakvih političkih vojnika, skoro isto toliko ima i neformalnih grupa i organizacija koje su tu kad zatreba. Sviće, Stav, Bravo, Borba... Sve su to svojevrsne studentske ćelije koje dobijaju različite specijalne zadatke u zavisnosti od trenutnog interesa njihovih političkih mentora. Gotovo po pravilu su to takve rabote u kojima se na različite načine prljaju ruke.

Sada se od studenata u blokadi ne traži eksplicitno da isprljaju ruke, ali im se svakako traži da pljunu na svoju dostojanstvenu borbu i predaju komandu onima koji su već u niskom startu da zauzmu ministarske i direktorske fotelje. Opozicija ama baš ništa ne rizikuje i ništa ne gubi. Njima je ovo borba do zadnje studentske godine. Za razliku od njih, studenti su u svoju nenasilnu borbu uložili svoje školovanje. Nikako nije fer ovo što im rade gotovani iz opozicione lože.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi