24SEDAM U VUKOVARU Asimilacija Srba i hrvatska propaganda ne ulivaju nadu da će ikada biti bolje (II deo)

Ekipa portala 24sedam posetila je Vukovar kako bi našim čitaocima približili život prosečnog Srbina u Vukovaru danas.

O dolasku naše ekipe i prvim utiscima više možete da pročitate OVDE.

Kako su nam ispričali lokalni Srbi, nije bilo većih problema do pre nekoliko godina kada se hrvatska javnost pobunila zbog ćirilićnih tabli u Vukovaru.

Koliko je Srba u Vukovaru?

Podsetimo, protesti i lupanje ćiriličnih tabli u Vukovaru na koje Srbi kao manjina koja čini više od trećine stanovništva imaju pravo počeli su 2013. godine.

– Hrvatske vlasti su se iznenadile kada se na popisu iz 2011. godine ispostavilo da u Vukovaru 34,87 odsto populacije čine Srbi. Bio je to veliki šok za njih, s obzirom na to da, prema Zakonu o pravu manjina, svaka nacionalna manjina koja čini više od trećine stanovništva ima pravo na ostvarivanje brojnih prava, između ostalog i pravo da imena gradskih ustanova budu ispisana i na njihovom jeziku – kaže naš sagovornik.

Danas, posle mnogobrojnih nasilnih protesta, u Vukovaru je ostala još samo jedna tabla sa ćiriličnim natpisom.

Dok su table više simboličan dokaz netrpeljivosti prema Srbima, ono što hrvatsku javnost više boli jeste to što toliki udeo u broju stanovnika Srbima omogućava i brojna druga politička prava.

– Zbog toga se sada maksimalno trude da na sledećem popisu bude što manje Srba. Prava je istina da je procenat Hrvata u Vukovaru manji od onog koji se prikazuje, budući da se određeni broj pripadnika drugih manjina, iz različitih razloga, izjasnio kao Hrvati – rekao nam je ovaj Vukovarac.

Asimilacija

Posebna tema o kojoj svi nerado govore jeste asimilacija Srba, kako u Vukovaru, tako i u celoj Hrvatskoj.

– Toga svakako ima. Neki ljudi, iz njima znanih razloga, prvo počinju da se izjašnjavaju samo kao pravoslavci dok srpsku nacionalnost više i ne pominju, da bi ubrzo posle toga počeli da se izjašnjavaju kao Hrvati – priča nam jedan Vukovarac.

Ipak, najveći problem za Srbe je nedostatak posla. Iako bi trebalo da budu zastupljeni u gradskim ustanovama proporcionalno njihovom udelu u stanovništvu, to nije slučaj.

– Ako ste Srbin i tako se izjašnjavate, vrlo teško ćete naći posao. Zbog toga veliki broj ljudi napušta ovaj grad. Odlaze i Hrvati, a Srbima je još teže, pa idu i oni. Jednostavno, nema perspektive tamo gde ne možete da zaradite za život – ispričali su nam Vukovarci.

Odvojene škole

Ono po čemu je Vukovar ranije bio najpoznatiji u medijima jesu odvojene škole za srpsku i hrvatsku decu. Mediji su, pomalo patetično, govorili otoj temi, ne navodeći prave razloge za to. Kao glavni krivci su, po pravilu, predstavljani Srbi, iako istraživanja govore da ni hrvatski roditelji ne žele da njihova deca pohađaju nastavu zajedno sa srpskom.

– Mi kao nacionalna manjina po zakonu imamo pravo na svoj školski program za našu decu. Danas je situacija takva da naša deca i dalje uče po hrvatskom programu, ali im barem predaju srpski nastavnici. Takva je situacija u vrtiću, osnovnoj i srednjoj školi. Problem je propaganda koja je prisutna od najranijeg doba. Hrvatsku decu u vrtiću uče o “srpskoj agresiji”, traže od njih da crtaju oštećeni vodotoranj itd. Zašto bih ja prihvatio da moje dete u vrtiću sluša takve stvari?! – pita naš sagovornik.

Upravo ta propaganda, koja počinje od vrtića, nastavlja se kasnije kroz osnovno, srednje i visoko obrazovanje, a u medijima dobija konačni zamah.

– Ne prođe nijedan dan da na nekoj od televizija, uključujući i HRT, ne čujete nešto o “srpskim agresorima”. Kako smo to mi agresori kada ovde živimo stotinama godina? Pogledajte samo koje su to najstarije vukovarske porodice – kaže nam sagovornik.

Srpsko vojničko groblje “Aleja” u Vukovaru

Daleko od pogleda prolaznika, skriveno iza žive ograde, nalazi se srpsko vojničko groblje “Aleja” u Vukovaru.

U ovom monumentalnom spomen-parku, uspostavljenom 1994. godine, počiva 26 poginulih srpskih vojnika. “Aleja” je još od 1995. godine na meti ekstremista. Više desetina puta spomenici su devastirani, a groblje oskrnavljeno. Počinioci ni u jednom slučaju nisu pronađeni.

Zbog negodovanja lokalnog hrvatskog stanovništva, groblje je donekle promenilo prvobitni izgled. Naime, 2002. godine svaka od 26 nadgrobnih ploča preuređena je tako što je sa njih skinuta stilizovana šajkača, jer je vukovarskim Hrvatima smetalo da u njihovom gradu neko počiva ispod ove kape. Takođe, porušeni su bedem i ograda sa ulične strane radi izgradnje privatnih kuća.

Nažalost, srpski borci ni danas ne mogu da počivaju sasvim u miru, s obzirom na to da i dalje preti nasilno fizičko izmeštanje “Aleje”, pod plaštom imovinsko-pravnih odnosa.

Okolna sela

Posle Vukovara, naša ekipa se uputila u okolna sela u kojima živi većinsko srpsko stanovništvo – Borovo, Dalj i Bijelo Brdo. Za razliku od Vukovara, tamo je atmosfera drugačija. Saobraćajni znaci, kao i nazivi malobrojnih firmi koje posluju ovde, neretko su ispisani ćirilicom, dok se u kafanama pušta muzika i služe pića iz Srbije.

Lokalno stanovništvo je, saznavši za dolazak novinara iz Beograda, veoma srdačno regovalo, očigledno srećno što se neko iz glavnog grada Srbije interesuje i za njihove probleme.

– Dosta ljudi iz Srbije i ne zna da Srbi žive u Vukovaru i okolini. A mi smo još tu, i nikud ne planiramo da idemo. Ovde nema nekih velikih problema, ako izuzmemo ona dešavanja za Vaskrs – kaže nam jedan od meštana Borova, misleći na incident kada su navijači Dinama paradirali ulicama ovog sela skandirajući uvrede na račun Srba.

Stanovnici okoline Vukovara se uglavnom bave poljoprivredom i napornim radom pokušavaju da prežive.

– Posla u gradskim i državnim institucijama za nas nema, tako da se svi snalazimo: neko vodi mali privatan biznis, neko se bavi poljoprivredom… Suštinski, mladih je sve manje, ali preživljavamo nekako – rekli su nam oni.

Prema njihovim rečima, značilo bi im kada bi država Srbija pomogla njihov opstanak na ovim prostorima.

– Znamo mi da Srbija ima mnogo problema i da ima krajeva u kojima je Srbima i gore nego nama ovde. Srbi sa Kosova i Metohije sigurno prolaze kroz veća iskušenja od nas. Ipak, ni naš život ovde nije lak. Zato nam mnogo znači kada nas neko poseti iz centralne Srbije i tako pokaže da naši sunarodnici i dalje misle na nas – rekao je jedan od naših sagovornika.

Posle posete selima u okolini Vukovara, ekipa portala 24sedam krenula je nazad u Beograd, sa utiskom da naši sunarodnici u ovim krajevima samo pokušavaju da žive normalno od svog poštenog rada, ali da im to ne dozvoljava narativ koji je stvoren u hrvatskoj javnosti i među njihovim komšijama Hrvatima. Određeni politički krugovi u Srbiji često barataju frazom o “povratku u devedesete”, ali primere za takve optužbe u Srbiji sigurno neće naći. Treba da odu samo 150 kilometara zapadnije od beogradskog “kruga dvojke” i da se uvere ko zapravo i dalje “živi u devedesetim”.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi