Gaši nudi 10.000 evra za izveštaj koji je Tačija i ostale čelnike OVK odveo u Hag, evo šta piše u njemu

Advokat Tom Gaši izjavio je da je bivšeg predsednika privremenih prištinskih institucija Hašima Tačija i druge u zatvor poslao izveštaj bivšeg tužioca na Kosovu Klinta Vilijamsona i ponudio nagradu od 10.000 evra za svakog poslanika koji mu donese izveštaj.

On je optužio poslanike u kosovskoj skupštini da nikada nisu pročitali iztveštaj Klinta Vilijamsona, prenosi portal Reporteri.

“Izveštaj koji je Hašima Tačija i ostale poslao u zatvor nije izveštaj Dika Martija, to je izveštaj Klinta Vilijamsona, koji naši poslanici nikada nisu pročitali. Onaj koji ga je pročitao i koji ga ima, neka ga donese sutra do mene u moju kancelariju u centru Prištine. Ne dajem mu puno novca osim 10 hiljada evra. Ali ne poštom, već lično”, rekao je Gaši.

Vilijamson je bio glavni tužilac Specijalnog tima Evropske unije za zločine na Kosovu od 1999. godine, formiranog nakon izveštaja bivšeg izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, koji je vođe tzv. OVK doveo u vezu sa teškim zločinima i trgovinom organima.

Pre šest godina, Vilijamson je tvrdio da nije našao dokaze za pokretanje optužnice za trgovinu organima, ali i da su pribavljeni dokazi dovoljni za pokretanje optužnica.

Pomenuti izveštaj nastao je u vreme kada je Vilijamson bio glavni tužilac Specijalnog tima EU za zločine na Kosovu (SITF).

Ovaj tim je formiran nakon što su 2010. godine obelodanjena dokumenata bivšeg izvestioca Saveta Evrope Dika Martija i koji je vođe OVK doveo u direktnu vezu sa teškim zločinima, trgovinom organima i zloglasnom “Žutom kućom”. Ali, izgleda da je umesto Martija, Vilijamson došao glave čelnicima OVK.

Vilijamson je u septembru 2011. godine stupio na dužnost i započeo istragu tragom Martijevih optužbi. Pune tri godine radio je na tome, a kada je završio posao, svi svetski mediji izveštavali su o Kosovu i šta je izrekao na račun OVK.

U saopštenju koje je izdao 2014. godine po okončanju njegove istrage, a za koje tvrdi da je i danas tačno, između ostalog je naveo:

-Ono što se desilo nakon sukoba, nije bilo u cilju odbrane Kosova ili borbe za slobodu. Zapravo, to je bio brutalan napad na značajan deo civilnog stanovništva. Bio je usmeren na skoro sve Srbe koji su želeli da ostanu na Kosovu, od kojih su mnogi bili stariji ili nemoćni; na osobe romske i drugih nacionalnosti koje su bile u manjini, ali i na one kosovske Albance koji su se suprotstavili maloj grupi u OVK koja je imala monopol na vlast, piše u izveštaju.

On naglašava da se radilo o određenim pojedincima u rukovodstvu „OVK“ koji su koristili elemente te organizacije za vršenje nasilja kako bi sebi stekli političku moć́ i lično bogatstvo i konstatuje da tako, kao pojedinci i treba da odgovaraju za svoje zločine.

Kaže i da je važno da se ove optužbe provere u sudskom procesu koji predstoji.

-Sada se iskreno nadam da ćemo dobiti razjašnjenje koje će doneti pravdu žrtvama ovih zločina – što je ključan korak koji će omogućiti Srbiji i Kosovu da krenu napred i ovaj tragičan period ostave iza sebe, rekao ej Vilijamson nedavno.

Istina, nikada nije imenovao zločince, ali ih je opisivao kao “visoke zvaničnike bivše Oslobodilačke vojske Kosova” , koji su se borili protiv srpskog režima Slobodana Miloševića. Time je, u stvari, dovoljno rekao.

– SITF je pronašao uverljive dokaze da su određeni pojedinci u višem rukovodstvu bivše OVK koristili elemente te organizacije za vršenje nasilja kako bi stekli političku moć i lično bogatstvo za sebe – izričit je bio Villijamson.

Zločini, prema ovom izveštaju, uključuju “nezakonita ubistva, otmice, prisilne nestanke, ilegalna zadržavanja u logorima na Kosovu i u Albaniji, seksualno nasilje, druge oblike nehumanog postupanja, prisilno raseljavanje pojedinaca iz njihovih domova i zajednica i skrnavljenje i uništavanje crkava i drugih verskih objekata“.

– Ovo je efektivno rezultiralo etničkim čišćenjem velikog dela srpskog i romskog stanovništva iz tih područja na Kosovu južno od reke Ibar, sa izuzetkom nekoliko raštrkanih manjinskih enklava. Verujemo da su dokazi ubedljivi da ovi zločini nisu dela nevaljalih pojedinaca koji su delovali sami po sebi, već da su izvedena organizovano i da su ih sankcionisale određene osobe u najvišim nivoima rukovodstva OVK. Široko rasprostranjena ili sistematska priroda ovih zločina u periodu nakon završetka rata u junu 1999. opravdava gonjenje za zločine protiv čovečnosti – navodi se u izveštaju.

Vilijamson je u dokumentima podvukao da su žrtve ovih zločina uglavnom Srbi, Romi i druge manjine, ali i kosovski Albanci koji su označeni ili kao saradnici Srba ili kao politički protivnici rukovodstva OVK.

Do toga se došlo na osnovu razgovora sa stotinama svedoka u zemljama širom Evrope.

– Uključivala je pregled hiljada stranica dokumenata koje su sastavile brojne organizacije i pojedinci koji su bili angažovani na Kosovu tokom i posle perioda našeg istražnog fokusa – naveo je tada Vilijamson.

Iako je istraga u velikoj meri potvdila navode Dika Martija o trgovini organima, Vilijamson 15 godina nakon zločina nije uspeo da prikupi dovoljno konkretnih dokaza za pokretanje održivog krivičnog gonjenja.

– Petnaest godina unazad imamo solidne informacije da su se te stvari dogodile, ali nema fizičkih dokaza. Nema tela, nema imena žrtava – rekao je tada Villiamson za “Gardijan”.

Iako su ga na ovaj zadatak poslali saveznici Kosova, Amerika i EU, Vilijamson je uz teške muke radio svoj posao. Iako to nije uobičajeno, rekao je da je istraga na Kosovu daleko otežana sveprisutnim zastrašivanjem svedoka, opisujući je kao “tamni oblak nad zemljom”.

Prećeno je i njemu, ali nije ulazio u detalje o vrstama pretnji koje je doživeo. Ipak, zastrašivanje svedoka na Kosovu opisao je kao “jednu od najvećih pretnji za njegovu vladavinu zakona” što dovoljno govori o pretnjama.

– Sve dok nekoliko ljudi nastavi da osujećuje istrage o sopstvenoj kriminalnosti, narod na Kosovu u celini plaća cenu – upozorio je tada Vilijamson.

Mandat SITF-a bio je da istražuje i, ako je opravdano, procesuira pojedince za zločine za koje se navodi u Martijevom izveštaju.

SITF se sastojao samo od međunarodnog osoblja, a kako bi se dodatno ojačala nezavisnost i poverljivost procesa, sedište tima bilo je u Briselu u Belgiji.

Tek pet godina kasnije, 2016. godine Kosovo je osnovalo Specijalni sud za procesuiranje zločina počinjenih nad civilnim stanovništvom od strane paravojnih jedinica OVK, sa sedištem u Hagu. Trebalo mu je pune četiri godine da počne sa radom.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi