Svaki sekund je važan: Naučite da brzo prepoznate simptome šloga i spasite sebi život

Moždani udar je jedan od vodećih uzroka smrti i invaliditeta u svetu, a statistike pokazuju da svaka nekoliko desetina sekundi jedna osoba doživi šlog. Ono što mnogi ne znaju jeste da pravi moždani udar retko dolazi „niotkuda“. Pre njega se često javlja upozoravajući moždani udar – stanje koje traje samo nekoliko minuta, ali nosi ogroman rizik po život.

Stručnjaci ga nazivaju tranzitorni ishemijski atak, a njegovi simptomi mogu biti isti kao kod pravog šloga, uključujući naglu slabost ruke, utrnulost lica, probleme sa vidom ili govorom. Ignorisanje ovih kratkotrajnih simptoma povećava šansu da se pravi moždani udar dogodi u narednih 48 sati ili 90 dana.

Pexels

BE FAST – akronim koji može spasiti život

Lekari širom sveta koriste akronim BE FAST kako bi lakše prepoznali upozoravajući moždani udar.

B – Balance (ravnoteža): Iznenadni gubitak ravnoteže ili nestabilnost.

E – Eyes (vid): Zamagljen vid, duple slike ili nagli gubitak vida na jednom ili oba oka.

F – Face (lice): Asimetrija lica, spušten ugao usana, neujednačen osmeh.

A – Arm (ruka): Slabost ili utrnulost jedne ruke, nemogućnost da je podignemo.

S – Speech (govor): Otežan ili nerazgovetan govor, nemogućnost da izgovorimo jednostavne rečenice.

T – Time (vreme): Hitno pozovite medicinsku pomoć jer svaki minut može biti presudan.

Važno je napomenuti da se simptomi mogu javiti i samo na jedan način, pa i najmanja neurološka promena zahteva trenutnu reakciju.

Pexels

Simptomi traju kratko, i upravo zato su opasni

Kod tranzitornog ishemijskog ataka simptomi najčešće traju od 30 do 60 minuta, pa ih mnogi pogrešno pripisuju umoru ili stresu.

Ipak, iako se simptomi povuku sami od sebe i ne ostavljaju trajno oštećenje mozga, rizik od pravog moždanog udara u narednih 48 sati je značajan. Svaka nagla neurološka smetnja – bilo da je to utrnulost ruke, zamagljen vid ili nagla glavobolja – mora se tretirati kao hitno stanje, jer pravovremena intervencija može spasiti život i sprečiti trajne posledice.

Pexels

Ko je u najvećem riziku i kako se zaštititi?

Rizik od upozoravajućeg i pravog moždanog udara veći je kod osoba koje imaju visok krvni pritisak, povišen holesterol, dijabetes, srčane aritmije, pušačke navike ili sedentarni način života. Dobra vest je da mnogi faktori zavise od nas – redovna fizička aktivnost, prestanak pušenja, pravilna ishrana, kontrola telesne težine i pridržavanje terapije za hronične bolesti mogu značajno smanjiti rizik.

Znanje i pravovremena reakcija su ključni: svaka promena u ravnoteži, vidu, govoru ili snazi tela može biti signal da telo šalje upozorenje pre nego što se desi pravi moždani udar.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam