Superstarci koji sa 80 godina pamte sve: Naučnici otkrili četiri zajedničke osobine

Dostići stoti rođendan san je mnogih, a preći granicu od 110 godina pravi je podvig. Ipak, postoji još ekskluzivnija grupa – tzv. superstarci, ljudi stariji od 80 koji imaju pamćenje kao da su tri decenije mlađi. Naučnici su sada otkrili koje četiri osobine svi oni imaju zajedničke.

Ko su zapravo superstarci?

Stručnjaci sa univerziteta Northwestern definišu superstarce kao osobe starije od 80 godina koje imaju pamćenje uporedivo s ljudima od 50 do 60 godina.

Njihov mozak je otporan na starenje i ne pokazuje tipične promene povezane s demencijom ili Alchajmerovom bolešću.

Naučnici objašnjavaju da Alchajmerova bolest nastaje zbog nakupljanja dva proteina – amiloida i taua – koji se grupišu u naslage i čvorove, oštećujući moždane ćelije. Ipak, mozgovi superstaraca izgledaju potpuno drugačije.

Prema izveštaju Američkog udruženja za Alchajmerovu bolest iz 2025. godine, čak 7,2 miliona Amerikanaca živi sa ovom dijagnozom. Jedan od devet ljudi starijih od 65 godina pogođen je bolešću, a rizik naglo raste s godinama. Superstarci, međutim, kao da prkose statistici.

Freepik/printscreen Instagram

Četiri osobine koje superstarci imaju zajedničke

Tokom poslednjih 25 godina, istraživači sa Mesulam centra za kognitivnu neurologiju i Alchajmerovu bolest proučavali su gotovo 300 superstaraca, a obdukcijom analizirali mozgove 77 njih.

Profesor dr Sandra Vajntrob iz Northwestern univerziteta opisala je nalaze kao „revolucionarne“. Iako su neki superstarci imali blage tragove Alchajmerovih proteina, nijedan nije pokazivao znake demencije.

Prema njenim rečima, postoje dva moguća mehanizma:

• Otpornost – njihov mozak jednostavno ne stvara štetne naslage.
• Otpornost na posledice – naslage postoje, ali ne utiču na funkcionisanje mozga.

Freepik

Naučnici su identifikovali četiri ključne osobine superstaraca:

Izuzetno pamćenje – njihovi rezultati na testovima odlaganog pamćenja jednaki su onima koje postižu ljudi od 50 do 60 godina.

Mladi mozak – kod njih nema značajnog stanjivanja spoljnog sloja mozga, koji je zadužen za emocije, odluke i motivaciju.

Posebna struktura moždanih ćelija – imaju veći broj tzv. von Ekonomovih neurona (vezanih za društveno ponašanje) i veće entorinalne neurone (povezane sa sećanjem).

Društvenost – svi superstarci održavaju bogate socijalne kontakte i neguju bliske odnose sa ljudima.

Ova studija biće objavljena u naučnom časopisu Alzheimer’s & Dementia: The Journal of the Alzheimer’s Association.

Profimedia

Tajna mladog uma

Iako još uvek nije potpuno jasno šta nekog čini superstarcem, naučnici istražuju da li je ključ u ishrani, načinu života, genetici ili okolini. Cilj je da se otkriju biološke i ponašajne osobine koje doprinose „mladosti mozga“ i otpornosti na kognitivni pad.

„Naši rezultati pokazuju da izuzetno pamćenje u poznim godinama nije samo moguće, već je povezano sa jedinstvenim moždanim karakteristikama. To otvara vrata novim strategijama za očuvanje mentalne oštrine i sprečavanje demencije“, zaključila je dr Vajntrob, a prenosi Best Life. 

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam