Tanka je granica između pozitivnosti i terora optimizma: Ove fraze nikada ne izgovarajte ljudima u problemu, samo će se osećati gore

Kada se desi nešto loše, većina nas očekuje razumevanje i empatiju. Umesto toga, često čujemo fraze poput „moglo je biti i gore“ ili „gledaj na to sa vedrije strane“ – što ume da bude vrlo frustrirajuće. Naravno, manji problemi ponekad imaju svoju dobru stranu, ali kada je reč o ozbiljnim gubicima poput smrti, razvoda, hronične bolesti ili gubitka posla, često uopšte nema „svetle strane“, i tvrditi suprotno je u najboljem slučaju netačno, a u najgorem – potcenjivanje tuđeg bola.

Ljudi obično nude takve komentare iz dobre namere i neznanja. Ipak, imajte na umu: ovakve reakcije, poznate kao teror optimizma (osvetljavanje, eng. brightsiding), mogu da nanesu više štete nego koristi, i da se osoba kojoj želite da pomognete – oseća još gore. Evo šta je važno da znate o ovoj pojavi i kako da je izbegnete.

Šta je „osvetljavanje“ problema?

"Brightsiding" je navika da se na loše vesti odgovara preteranim optimizmom, objašnjava terapeutkinja Kjara Bogdanović. To uključuje fraze poput: „gledaj to sa vedrije strane“, „moglo je biti i gore“, „bar…“ ili „sve se dešava sa razlogom“.

Drugim rečima, kako kaže psihološkinja Nilufar Esmailpur, to je oblik emocionalnog potiskivanja, kada neko reaguje na tuđu patnju forsiranim optimizmom – uz uverenje da je pozitivan pogled jedini ispravan način da se suočimo sa teškim situacijama.

Bogdanović dodaje da „osvetljavanje“ često proizlazi iz lične nelagode i potrebe da se nešto popravi ili uteši – što nesvesno umanjuje stvarna osećanja druge osobe. Ova pojava je usko povezana sa toksičnom pozitivnošću – verovanjem da moramo stalno biti pozitivni, bez obzira na okolnosti.

Esmailpur objašnjava da oba pristupa poručuju: „nema mesta za tugu, bes, strah ili gubitak“ – emocije koje su, zapravo, važne za isceljenje.

Psihološkinja Vanesa Kenedi dodaje da je osvetljavanje oblik povratne informacije kojom pokušavamo da osobu odvratimo od bola i usmerimo ka pozitivnom, ponekad i poređenjem s drugima koji su, navodno, u goroj situaciji.

Freepik

Kako to izgleda u praksi?

Evo nekoliko primera koje su stručnjaci naveli:

•     Osobi u teškoj situaciji reći: „Što te ne ubije, to te ojača!“
•     Osobi sa hroničnom bolešću: „Bar sad možeš da usporiš i uživaš u životu.“
•     Nekome ko je izgubio posao: „Naći ćeš još bolji!“
•     Posle raskida: „Ima još mnogo riba u moru.“
•     Nekome ko je bolestan: „Pa bar nije rak.“
•     Osobi koja je iscrpljena na poslu: „Bar imaš posao.“

Bogdanović ističe da ovakvi komentari zaobilaze stvarne emocije i nameću potrebu da se osoba odmah oseća bolje. Esmailpur dodaje da to umanjuje empatiju i ometa prirodan tok tuge i suočavanja.

Freepik

Zašto je „osvetljavanje“ štetno?

Najpre treba reći: ljudi koji to rade obično imaju dobru nameru. Ipak, bez obzira na nameru, takvi komentari često deluju hladno i dovode do osećaja da su nečija osećanja zanemarena ili potcenjena.

Kenedi objašnjava da oni koji primaju ovakve komentare mogu pomisliti da preteruju, da su „slabi“ ili da sa njima nešto nije u redu jer ne znaju kako da „prevaziđu“ svoje negativne emocije.

Osim toga, ovakve poruke mogu izazvati osećaj srama, usamljenosti i povlačenja. Bogdanović ističe da zapravo poručuju: „Tvoja osećanja mi stvaraju nelagodu, zato mi treba da ti budeš dobro – zbog mene.“ Vremenom to može narušiti poverenje i odvratiti ljude od iskrenog izražavanja emocija.

Na kraju, fraze poput „biće sve u redu“ šalju poruku da osoba nema kontrolu nad situacijom i da je najbolje da prepusti stvari „sudbini“, umesto da joj se pruži prava podrška ili konkretna pomoć.

Pexels

Kako izbeći „osvetljavanje“?

Ljudi često pribegavaju "brightsidingu" jer ne znaju šta da kažu. Ipak, postoji mnogo boljih opcija.

Prvo – slušajte

Klinička psihološkinja Stefani Mejzer savetuje da prvo saslušamo osobu bez pokušaja da odmah popravimo stvar. Esmailpur dodaje da je važno održati kontakt očima, klimati glavom i reći nešto poput: „Zvuči kao da ti je jako teško“ ili „Mogu da zamislim kako se osećaš.“ Pustite osobu da kaže sve pre nego što date komentar.

Bogdanović savetuje i da zastanemo pre nego što odgovorimo: „Zapitajte se – da li želim da popravim stvar ili da izbegnem nelagodu?“ Često ljudima ne treba rešenje, već samo neko ko će biti uz njih.

Freepik

Potvrdite njihova osećanja

Umesto da im tražite „pozitivnu stranu“, fokusirajte se na priznavanje onoga što osećaju. Mejer kaže da ne koristimo fraze koje umanjuju ono kroz šta osoba prolazi. Bogdanović predlaže rečenice poput: „Zvuči zaista bolno. Žao mi je što prolaziš kroz to.“

Kenedi dodaje da je korisno da se stavimo u njihovu poziciju i razmislimo zašto se osećaju tako. Ne reagujemo svi isto na iste situacije – poštujte njihovu ličnu istoriju i način na koji se nose sa emocijama.

Unsplash

Pitajte kako možete da pomognete

Ako niste sigurni šta da kažete, pitanja poput „Šta ti je na pameti?“ ili „Kako se osećaš?“ mogu pomoći. Esmailpur preporučuje i: „Želiš li savet ili da te samo saslušam?“, što pokazuje poštovanje i ne nameće rešenje.

Ponekad je dovoljno samo da budete prisutni. Kenedi zaključuje: „Ne morate znati savršen odgovor, ne morate čak ni nuditi rešenje. Možete iskreno reći: ‘Ne znam šta da kažem, ali sam ovde za tebe,’“ piše Best Life. 

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam