Zaboravite na kućne testove: Ovo je jedini način da proverite da li jedete pravi med

Med je izuzetno zdrava namirnica, prepuna materija koje dobro utiču na čitav organizam. U sastavu meda, nalaze se prirodni šećeri, vitamini, antioksidansi, organske kiseline i minerali.

Ipak, nije svaki med potpuno prirodan i pravi. U prodavnicama i marketima ćete sigurno naći više proizvođača, a cene, u zavisnosti od vrste meda, variraju. Međutim, mnogi od tih proizvođača u med, kako bi dobili na količini, ubacuju i brojne veštačke, a štetne materije.

Pa, kako da znate da li je med koji jedete pravi?

Profimedia

Suzbijanje kašlja

Jedna od verovatno najpoznatijih prednosti ove namirnice jeste ta da može da pomogne u suzbijanju kašlja, pogotovo kod dece. Ipak, imajte uvek na umu da nije preporučljivo davati med deci mlađoj od godinu jer postoji rizik od razvoja botulizma.

Med je izvrsna, prirodna, zdrava i lako probavljiva alternativa šećeru. Ova namirnica, takođe, može da pomogne u snižavanju krvnog pritiska, regulisanju otkucaja srca i sprečavanju smrti zdravih ćelija, a pokazao se i kao odlično prirodno rešenje za lečenje blažih opekotina. Međutim, postavlja se pitanje kako u moru proizvoda koji su danas dostupni, prepoznati pravu stvar?

U želji da saznaju da li jedu prirodni ili veštački med - koji osim cvetnog nektara može da sadrži i kukuruzni sirup, glukozu, melasu, šećerni sirup, dekstrozu, invertni šećer, brašno ili skrob, mnogi često pribegavaju kućnim testovima. Nažalost, razne metode instant provere uopšte nisu verodostojne, zbunjuju kupce i dovode ih u zabludu.

Unsplash

Kućna testiranja

Naime, antibiotike koji se koriste u lečenju pčela, kvasce, plesan, Ešerihiju koli, salmonelu, pesticide, insekticide i brojne ostale štetne materije, nije moguće testirati u kućnim uslovima.

Jedan od poznatijih kućnih testiranja meda je teste topivosti meda, čija je premisa da se pravi med neće odmah otopiti u vodi i da će se taložiti na površini - ili prema nekoj drugoj predaji da će pasti na dno čaše. To je mit, jer topivost meda zavisi od količine vlage u medu, koji opet varira u zavisnosti od sorte meda. Na primer, med koji ima više od 18 posto vlage izgledaće ređe i lako će se topiti.

Ispitivanje plamenom se vrši tako što se vata umoči u med i zapali se. Ukoliko vata počne da gori, onda je reč o dobrome medu. Međutim, to nije tačno jer, ako med ima više vlage, tada neće izgoreti, a pokazalo se i da neke materije, koje se koriste za lažiranje meda, takođe mogu da gore.

Jedan od posebno smešnih testova, koji se ne temelji ni na jednom istraživanju, nalaže da med stavite u čašu, natočite vodu i zatim protresete čašu. Ako je med pravi, trebao bi da se formira oblik saća. A da li ste čuli mit o tome da mravi nikada neće jesti pravi med? S obzirom na to da su svaštojedi, ovi insekti će pojesti skoro sve na šta nađu, pa tako i med.

Pixabay

Vazdušni mehurići

Postoji i ispitivanje brzine kretanja vazdušnog mehura u medu. Naime, mit je da brzina putovanja vazdušnog mehura upućuje na to da li je med pravi ili ne. Prava istina je da brzina kretanja vazdušnog mehura zavisi od količine vlage u medu (što je manje vlage, to će kretanje mehura biti sporije) i temperature vazduha (zimi će se vazdušni mehur kretati sporije, a leti brže).

Neki tvrde i da će se, pri zagrevanju, prirodni med karamelizovati, a da će lažni će biti pun mehurića, ali činjenica je da će svaki med koji se zagreje na visokoj temperaturi biti pun mehurića.

I zato, zaboravite na kućne testove ovog tipa i više pažnje obratite na oznake koje se nalaze na deklaraciji, jer pravi med je analiziran i testiran.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam