Novo istraživanje! Čitanje Dostojevskog, Tolstoja i Hemingveja pomaže da se bolje snađemo u 21. veku

Istraživači sa Univerziteta u Liverpulu otkrili su da čitanje klasične literature ima pozitivne efekte na um. To, objašnjavaju, znači da popularno nazvana „teška literatura“ na mozak čitaoca deluje kao energetska injekcija koja omogućava stvaranje novih misli, oblika i veza. I čitanje poezije ima svoje koristi, jer čitaocima omogućava da razmisle o sopstvenim iskustvima i povežu se sa pročitanim.

Pročitajte još:

Zanimanja pisaca pre književne slave: Džojs je imao bioskop a Kafka je bio doktor prava (FOTO)

Volonteri su najpre čitali prozu, poput odlomaka iz Šekspirovog „Kralja Lira“ ili „Magbeta“, dok su skeneri pratili njihovu moždanu aktivnost. Zatim im je dato da čitaju prevedene odlomke, prepričane na jednostavniji način. Otkriveno je da su klasici pokrenuli više električne aktivnosti u mozgu.

Istraživački tim planira da svoj rad proširi na terapijski spektar, poput proučavanja efekta čitanja na osobe sa demencijom.

Ovo je samo jedna u nizu potvrda pozitivnih efekata klasika na ljudski um. Podsećamo na slično istraživanje koje je otkrilo da nam čitanje Dostojevskog, Tolstoja, Hemingveja i drugih klasika svetske književnosti pomaže da se bolje snađemo u 21. veku.

Pročitajte još:

Neverovatne priče iz prošlosti: Najkraći rat na svetu trajao je 38 minuta

Ovo američko istraživanje je pokazalo da su ljudi koji čitaju klasična literarna dela bolji u prepoznavanju tuđih emocija od onih koji uživaju u “lakoj” književnosti. Razlog je što su, kako kažu naučnici, kompleksni likovi u delima klasika veći izazov za naš um.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam