Kada ti dan krene naopako — upoznaj pravog Marfija!
02.12.2025 | 20:33
„Ako nešto može da pođe naopako – poći će.“
Copyright Profimedia
Kada god nam se u životu desi savršeni maler – onaj tipičan, gotovo filmski trenutak u kom se sve okrene naglavačke baš onda kada ne sme – gotovo po automatizmu kažemo: „Eto ga, Marfi.“ Nema tog čoveka koji bar jednom nije izgovorio ovu rečenicu dok stoji usred haosa koji se ne može racionalno objasniti. Ali odakle to? Zašto se prezime jednog Amerikanca odomaćilo kao sinonim za nesreću, peh i ironični obrt sudbine?
Iako mnogi kod nas „Marfija“ pogrešno povezuju sa autorom kultne knjige „Moć podsvesti“ Džozefom Marfijem, istina je sasvim drugačija – i mnogo zanimljivija. Ovaj Marfi, onaj koji simbolizuje maler, zapravo je Edvard A. Marfi Junior, inženjer iz američkog vazduhoplovstva koji je četrdesetih godina prošlog veka radio na revolucionarnim testovima ljudske izdržljivosti u ekstremnim uslovima.
Kako je jedan eksperiment postao svetski fenomen?
Sredinom XX veka, dok su SAD jurile ka supersoničnim brzinama i svemirskim ambicijama, naučnici su imali jedan veliki izazov: koliku silu ljudsko telo može da izdrži? Marfi je bio ključni deo tima koji je to testirao. I sâm kapetan Džon Stapp, čuveni „najsnažniji čovek na Zemlji“, pristajao je da bude testna lutka na raketnim sankama koje su dostizale nezamislive brzine i kočenja.
Na jednom od čuvenih eksperimenata, tehničar je pogrešno povezao sve senzore. Eksperiment je propao. Marfi je, mrtav-hladan, izgovorio:
„Ako postoji bar jedan način da se nešto uradi pogrešno, čovek će ga pronaći.“
Taj komentar, isprva samo inženjersko gunđanje, ubrzo je postao hit. Ekipa ga je prepričavala, mediji preneli, a Marfijeva rečenica je počela da živi sopstvenim životom. Kasnije je svedena na elegantnu formulu:
„Ako nešto može da pođe naopako – poći će.“
I tu počinje legenda.
Ko je zapravo bio Edvard A. Marfi Junior?
dvard A. Marfi Junior rođen je 1918. godine u oblasti Panamskog kanala, u vojnoj porodici koja je često menjala mesta službe. Inženjerski talenat pokazivao je od malih nogu, pa nije iznenađenje što je kasnije diplomirao mašinstvo na prestižnom Univerzitetu Južne Kalifornije (USC). Ubrzo po završetku školovanja priključio se američkom vazduhoplovstvu, gde je postao stručnjak za bezbednost, raketne sisteme i testiranje opreme u ekstremnim uslovima — oblast u kojoj je stekao reputaciju izuzetno pedantnog i strogo preciznog inženjera.
Iako je svet za njega čuo tek zahvaljujući čuvenom Marfijevom zakonu, ironično je to što sam Marfi nikada nije želeo da ga vezuju za maler. Naprotiv, smatrao je da je taj zakon zapravo upozorenje i poziv na detaljno planiranje, promišljanje i eliminisanje grešaka pre nego što se dogode. U kasnijoj karijeri radio je na projektima za vojsku i NASA-u, doprinoseći razvoju tehnologija koje su unapredile bezbednost pilota i astronauta.
Preminuo je 1990. godine, ostavivši iza sebe zanimljivo nasleđe: čovek koji je život posvetio sprečavanju nesreća postao je večni simbol za sve ono što može da pođe naopako.
Dakle, čovek koji je simbol nesreće zapravo je najveći borac protiv grešaka.
Zašto je Marfijev zakon postao univerzalna istina?
- Zato što je uvek tačan – u velikim stvarima, ali i u najbanalnijim.
- Ako izađeš bez kišobrana, krenuće kiša.
- Ako kasniš, baš tada će se napraviti gužva.
- Ako ti treba spisak iz torbe, on će misteriozno nestati.
- Ako si ispeglala jedinu belu košulju, kafa će završiti baš na njoj.
- Ako si sve savršeno isplaniralo – pojaviće se neplanirano.
Marfi je, u stvari, neumoljiva životna statistika.
Marfijev zakon kao emotivni ventil
Zanimljivo je da ga danas ne koristimo samo da bismo izrazili frustraciju. Naprotiv.
Marfi nam pomaže da se nasmejemo sopstvenom haosu.
Kada kažemo „Marfi je radio prekovremeno“, mi zapravo priznajemo:
„Dobro, desilo se, idemo dalje.“
I tako svakodnevne tragedije „ublažimo“ humorom.
Najpoznatije varijacije Marfijevog zakona
1. Finagleov zakon
„Sve što može da pođe naopako – poći će, i to u najgorem mogućem trenutku.“
2. Etorejev aksiom
„Drugi red uvek ide brže.“
(Osim onog u koji pređeš — tada uspori.)
3. O’Tooleov komentar
„Marfijev zakon ne znači da nešto ne može biti gore. Može.“
4. Sodov zakon
Britanska verzija, ciničnija i humorističnija.
5. Skitov zakon kućnih aparata
„Aparat će prestati da radi tačno kada istekne garancija.“
6. Hajmanov zakon o uredima
„Dokument koji ti najviše treba — biće najdublje zaglavljen u fascikli.“
Najbolji humoristični primeri iz svakodnevice (pravi domaći Marfi)
A Marfi u svakodnevnom životu izgleda upravo ovako: ispečeš savršenu gibanicu, ponosno je izneseš na sto, a baš tada se gost javi da ipak ne može da dođe. Operiš kosu, pripremiš fen, a u tom trenutku – naravno – nestane struje. Kreneš na put, raspoložena i organizovana, i tek tada primetiš da je jedan točak čudno spljošten. Žuriš da zaključaš stan, a onda shvatiš da su ključevi ostali unutra. Obuješ nove bele patike, još mirišu na kutiju, i već na prvom koraku – pravo u blato. Upališ TV da se konačno opustiš, ali daljinski ne radi, baterije riknule.
Sve je to – Marfi.
Marfi u pop kulturi
Marfijev zakon odavno je prestao da bude samo duhovita opaska iz jedne američke laboratorije. S vremenom je ušao u sve pore savremene kulture. Pominje se u filmovima poput „Interstelara“ i „Armagedona“, u komedijama osamdesetih, u serijama kao što su „Doktor Haus“ i „Teorija velikog praska“, ali i u knjigama, stripovima, reklamama, internet-memovima i TikTok trendovima.
Jednom rečju – Marfi je postao globalno kulturno dobro. Reč koja ne objašnjava samo „maler“, već najpreciznije opisuje onaj neuhvatljivi trenutak kada se život preigra sa nama i okrene pravac u potpuno suprotnom smeru od planiranog.
Zašto „Marfi“ ostaje zauvek?
Zato što nijedna druga reč tako tačno i tako duhovito ne opisuje momenat u kom imaš utisak da se ceo svet uroteo protiv tebe.
Zato što je kratka, jasna i univerzalno razumljiva.
Zato što zvuči gotovo simpatično, pa i najveći peh dobije dozu lakšeg podnošenja.
I možda zato što u sebi nosi jednu vedru istinu: život je najkreativniji baš onda kada nam izmakne tlo pod nogama.
Jer, na kraju krajeva – možeš isplanirati svaki minut, obezbediti sve varijante, proveriti hiljadu puta… ali ako nešto može da pođe naopako, velika je verovatnoća da hoće.
I zato, svaki put kada izgovoriš „Marfi“, znaš da prizivaš onu zajedničku, neizgovorenu istinu: da se to dešava svima, da u tome nisi sam — i da se ponekad najbolje što možeš uraditi jeste nasmejati se i nastaviti dalje