Moćna i nepobediva: Faraonka koja je nosila bradu i zauvek promenila istoriju Egipta

U vreme kada je ženama bilo zabranjeno da nose krunu, Hatšepsut je uspela da osvoji ne samo presto, već i srca naroda. Bila je peta vladarka osamnaeste dinastije i jedna od najuticajnijih figura staroegipatske istorije.

Njena priča nije samo istorijska činjenica — to je legenda o hrabrosti, inteligenciji i viziji koja je vekovima fascinirala istoričare i arheologe. Hatšepsut je preuzela tron nakon smrti svog supruga i polubrata Tutmozisa II, i vladala Egiptom punih dvadeset godina – duže nego bilo koja žena u istoriji te drevne civilizacije.

Ona je nosila bradu i moć faraona bez imalo straha

Kako bi je narod prihvatio kao legitimnog faraona, Hatšepsut je preuzela sve simbole muške moći – od kraljevske brade do raskošnih odora. Nije se plašila da prkosi tradiciji: pojavila se kao “kralj u telu žene”, dok su njene statue prikazivale lik snažnog faraona. Iako je živela u svetu muškaraca, Hatšepsut je dokazala da moć nema pol.

Profimedia

Njena vladavina bila je mirna, organizovana i vođena vizijom napretka, a istorijski zapisi svedoče da je narod Egipta uživao blagostanje i stabilnost kakvo ranije nije poznavao.

U njeno vreme su sagrađena čuda

Hatšepsut nije bila ratnica u klasičnom smislu – bila je graditeljka carstva. Naručila je izgradnju veličanstvenih hramova, među kojima je najpoznatiji hram u Džeser-Džeseru u Dolini kraljeva, pravo arhitektonsko remek-delo koje i danas izaziva divljenje. Zahvaljujući njenom umeću i mudrosti, Egipat je doživeo kulturni i umetnički procvat. Njeni projekti nisu bili samo simbol moći, već i ljubavi prema zemlji i bogovima kojima je služila.

Profimedia

Osim što je gradila, Hatšepsut je oživela i trgovačke rute koje su bile prekinute vekovima. Organizovala je čuvenu ekspediciju u zemlju Punt – bogatu zlatom, tamjanom i egzotičnim blagom. Njena diplomatska sposobnost donela je Egiptu ogromno bogatstvo i ugled. Pored toga, njene vojne kampanje u Nubiji i Levantu učvrstile su granice carstva. Kada je umrla 1458. godine pre nove ere, Egipat je bio na vrhuncu moći, a njeno ime ostalo je upisano zlatnim slovima u istoriji kao simbol ženske snage, vizije i neustrašivosti.

Pokušali su da je izbrišu iz istorije, kao da nikada nije postojala

Iako je Hatšepsut tokom života bila obožavana i slavljenja kao božanska vladarka, nakon njene smrti neko je pokušao da uništi sve tragove njenog postojanja. Njene statue su razbijane, imena izbrisana iz hramova, a likovi prepravljani kako bi izgledalo kao da nikada nije vladala. Istoričari veruju da je iza toga stajao njen pastorak Tutmozis III, koji nije mogao da podnese da je žena bila uspešniji faraon od njega.

Profimedia

Ipak, Hatšepsut je nadživela svoje neprijatelje – njeni hramovi i dela ostali su svedočanstvo o ženi koja je promenila tok istorije i dokazala da istinska moć ne može biti izbrisana, ni zaboravljena.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam