Misterija ispod Brazila: Otkriveni tuneli stari hiljadama godina koje nisu iskopali ljudi (FOTO)

Južni Brazil krije tajnu koja je zbunila i fascinirala naučnike širom sveta. Ispod zemlje, u predelima gde su danas farme i putevi, otkriveni su ogromni tuneli – toliko veliki da čovek može nesmetano da hoda kroz njih. Prvi pogled na ove hodnike stvara utisak da se radi o delu prirodnih procesa ili možda davnih ljudskih ruku. Ipak, istraživanja su pokazala da istina nadmašuje maštu.

Ovi misteriozni prolazi visoki su gotovo dva metra i prostiru se na stotinama metara. Nisu oblikovani vodom, vetrom ili erozijom, a njihova pravilnost i tragovi na zidovima ukazuju na nešto sasvim drugo. Geolozi i paleontolozi složili su se da ih nije moguće pripisati poznatim prirodnim silama, niti ljudskim civilizacijama koje su tada postojale.

Podzemni lavirinti stari hiljadama godina

Tuneli otkriveni u Brazilu visoki su do 1,8 metara, a protežu se i do 600 metara u dužinu. Njihov oblik je kružan ili eliptičan, sa brojnim grananjima, usponima i padovima, što ih dodatno izdvaja od bilo kakvih poznatih prirodnih tvorevina. Stručnjaci naglašavaju da nijedan geološki proces na svetu ne stvara strukture ovog tipa, a naročito ne u tolikom obimu.

Profimedia

Profesor Frank naglašava da ono što čini ove tunele još fascinantnijim jesu tragovi na zidovima – duboke ogrebotine koje deluju kao da su napravljene gigantskim kandžama. Ti tragovi ne samo da isključuju mogućnost prirodnog porekla, već jasno ukazuju na životinju ogromne snage. Zbog svoje veličine i pravilnog rasporeda, ogrebotine su postale ključni dokaz da su u pitanju dela praistorijkog lenjivca, a ne čoveka.

Džinovski stanovnici praistorije

Džinovski kopneni lenjivci, poznati kao Megatherium, bili su pravi giganti drevnog sveta – teški više tona i dugi do šest metara. Iako biljojedi, njihova telesna snaga i kandže duge preko deset centimetara činili su ih jednim od najopasnijih stvorenja pleistocena.

Ovi lenjivci kretali su se sporo, ali su iza sebe ostavljali tragove koji su mogli zauvek da promene pejzaž, a njihova sposobnost kopanja podzemnih struktura danas pruža ključ za razumevanje skrivenog života praistorijske Južne Amerike.

Kandže jače od mašine

Iako su ovi giganti bili biljojedi, njihova telesna snaga i oprema u vidu kandži činili su ih ozbiljnim protivnicima. Naučnici veruju da su tunele koristili kao skloništa od vremenskih nepogoda, predatora i drugih pretnji, a moguće je i da su ih proširivale generacije koje su dolazile posle njih. Tako se stvorila čitava mreža podzemnih hodnika, koja je opstala sve do današnjih dana.

Profimedia

Ono što posebno fascinira istraživače jeste činjenica da je snaga ovih životinja bila tolika da su uspeli da izgrade prolaze dugačke i do nekoliko stotina metara – nešto što bi danas zahtevalo tešku mehanizaciju. Ove podzemne građevine svedoče o neverovatnim sposobnostima jedne vrste za koju smo do skoro mislili da je bila troma i spora.

Lovci i plen

Otkrića ne staju na tome. Fosilni tragovi pokazuju da su praistorijski ljudi dolazili u kontakt sa džinovskim lenjivcima, a u nekim slučajevima čak i pratili njihove stope. Na mestima gde se prepliću ljudski i životinjski otisci, jasno se vidi obrazac koji ukazuje na tiho praćenje ili zasedu. Stručnjaci smatraju da su ljudi lenjivce lovili, iako je to bila izuzetno opasna misija.

Veliki lenjivci mogli su svojim kandžama da nanesu smrtonosne povrede. Uprkos tome, ljudi tog vremena, u potrazi za hranom i resursima, upuštali su se u borbe koje su više ličile na sukobe titana nego na običan lov. To govori ne samo o hrabrosti, već i o očajničkoj snalažljivosti ljudi koji su morali da prežive u surovim uslovima pleistocenske epohe.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam