Sve što niste znali o pandi: Činjenice koje menjaju pogled na jednu od omiljenih životinja na svetu

Na prvi pogled, džinovske pande deluju kao najnežnija i najslađa bića na svetu – njihov crno-beli krzneni kaput, krupne okrugle oči i tromi pokreti osvojili su milione ljudi širom planete. Njihova fotografija često se koristi kao simbol nevinosti i zaštite životinja, a upravo su pande postale globalni znak očuvanja ugroženih vrsta.

Međutim, iza simpatičnog izgleda kriju se neobične, pa i pomalo šokantne činjenice koje ruše romantičnu sliku o ovim životinjama. Naučnici već godinama otkrivaju da pande vode život prepun kontradikcija – hrane se onim što ne mogu dobro da svare, kreću se sporo jer nemaju dovoljno energije, ženke su poznate kao loše majke, a reprodukcija je prava enigma. Sve to čini njihov opstanak u divljini neizvesnim, pa se sa razlogom nalaze na Crvenoj listi ugroženih vrsta.

Profimedia

Hrane se bambusom koji im ne prija

Iako pande najveći deo dana provode jedući bambus, istraživanja pokazuju da ta biljka nije idealna hrana za njihov organizam. Naime, pande poseduju digestivni sistem karakterističan za mesoždere, a ne biljojede.

To znači da njihovo telo ne može da iskoristi sve hranljive materije iz bambusa, pa uspevaju da svare tek oko 17 odsto hrane koju unesu. Zbog toga su prinuđene da jedu i do 12–14 sati dnevno, unoseći i preko 12 kilograma bambusa, samo da bi obezbedile dovoljno energije za preživljavanje. Naučnici smatraju da je upravo ova neprilagođenost ishrani jedan od glavnih razloga njihove ugroženosti.

Spore, trome i energetski „siromašne“

Zbog siromašne ishrane i nedostatka energije, pande su poznate po svom sporom, gotovo lenjom hodu. Za razliku od drugih sisara slične veličine, one nemaju snagu da budu aktivne tokom dana, pa ih retko možemo povezati sa brzinom ili agilnošću.

Njihova tromost nije stvar karaktera, već nužna posledica toga što hrana ne daje dovoljno energije za zahtevnije aktivnosti. Ovaj faktor dodatno otežava njihov život u prirodi i čini ih ranjivijim predatorima i promenama u staništu.

Profimedia

Majčinstvo koje je daleko od idiličnog

Dok mnoge životinjske vrste ulažu nadljudske napore da zaštite i othrane svoje mlade, kod pandi je situacija drugačija. Iako ženke često na svet donesu blizance, gotovo uvek biraju da se posvete samo jednom mladuncu – onom snažnijem i vitalnijem.

Slabiji se, nažalost, prepušta prirodnom toku i majka ga najčešće zanemari. Razlog leži u činjenici da panda nema dovoljno mleka za oba mladunca, pa se prirodno opredeljuje za onog koji ima veće šanse za preživljavanje. Ova surova strategija majčinstva dodatno smanjuje mogućnost za rast populacije koja je ionako mala i ugrožena.

Reprodukcija kao večita slabost 

Ako postoji osobina koja je naučnike širom sveta najviše zbunjivala, onda je to reproduktivno ponašanje pandi. Ženke su plodne svega dva do tri dana godišnje, što ostavlja izuzetno kratak prozor za uspešno parenje. Situaciju dodatno komplikuje to što mnogi mužjaci uopšte ne pokazuju interesovanje za reprodukciju, a ima i onih koji, kako kažu stručnjaci, „ne znaju šta da rade“.

Profimedia

U zoološkim vrtovima širom sveta beleže se brojni neuspešni pokušaji, čak i kada se parovi pažljivo biraju. Tako par pandi u Vašingtonu – Tijan Tijan i Mei Šang – već više od decenije nije uspeo da dobije mladunce prirodnim putem. Bez pomoći ljudi i reproduktivnih programa, njihov opstanak bio bi još nesigurniji.

Sitne i crvene na rođenju

Još jedna fascinantna činjenica o pandama tiče se njihovih mladunaca. Za razliku od krupnih i snažnih odraslih jedinki koje mogu dostići i do 120 kilograma, pandine bebe na rođenju teške su svega 85 do 140 grama. Bez dlake, slepe i ružičaste, izgledaju potpuno drugačije od odraslih pandi.

Printscreen/YouTube

Njihova krhkost čini ih izrazito ranjivim, pa su u prvim nedeljama života u potpunosti zavisni od majke. Kada uzmemo u obzir i činjenicu da majke često biraju samo jedno mladunče, jasno je zašto je stopa preživljavanja kod pandi niska.

„Panda diplomatija“

Džinovska panda od davnina važi za simbol Kine i nezaobilazni deo njene kulturne i prirodne baštine. Upravo iz tog razloga nastala je praksa poznata kao „panda diplomatija“, kroz koju Kina već decenijama pozajmljuje pande zoološkim vrtovima širom sveta kao znak prijateljstva i dobre volje.

Iako su te životinje često ambasadori mira i saradnje, važno je znati da pande i dalje formalno ostaju vlasništvo Kine, pa se njihov boravak u inostranstvu posmatra kao oblik prestižne i pažljivo kontrolisane međunarodne saradnje.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam