Znate za jutro i podne, ali da li ste čuli za gluvo doba noći i trećeg petla? Za naše stare dan je imao 18 delova i svaki je važan

Danas vreme merimo po minutima, satima i alarmima na telefonu. Ali naši preci nisu živeli po digitalnom satu - dan su merili po prirodi, svetlu, mirisima i zvucima.

Po starom običaju kod Srba, dan nije imao 24 časa, već 18 posebnih delova, od kojih je svaki imao svoj naziv, značenje i atmosferu.

Profimedia

Kako su Srbi nekada merili dan?

Evo kako izgleda podela dana prema narodnom shvatanju:

Praskozorje - trenutak kada se prvi put na nebu pojavi svetlost, ali sunce još ne izlazi

Zora - prvi dolazak svetlosti; nagoveštaj života i buđenja prirode

Svanuće - trenutak kada se sunce ukazuje na horizontu

Jutro - aktivan deo dana, vreme kada se radi

Pre podne - period rada i pokreta

Podne - vreme najveće svetlosti, simbol snage i ravnoteže

Posle podne - lagani pad dana, ali još uvek pun života

Suton - sunce počinje da se povlači, svetlost se lomi

Sumrak - granica dana i noći, vreme tišine

Predveče - prelaz iz sumraka u večernji mir

Veče - vreme okupljanja, odmora, priča uz ognjište

Mrak - potpuni nestanak svetla, ulazak u noć

Doba noći - prva polovina noći, kada sve tone u tišinu

Ponoć - simbolična prekretnica dana

Gluvo doba noći - vreme kada “ni ptica ne leti”, najdublja tišina

Prvi petao - signal početka kraja noći

Drugi petao - nagoveštaj da se dan približava

Treći petao - znak da uskoro stiže nova zora

Zašto je zora bila najvažnija?

Za naše pretke, zora nije bila samo deo dana, već sveta pojava. Verovalo se da zora donosi život, nadu, svetlost i pokret. Mnogi običaji, molitve, pa čak i radovi na polju počinjali su upravo u zoru. Dolazak sunca bio je znak obnove, božanske snage i početka.

Profimedia

Zanimljivost za kraj

U narodu se često govorilo:
"Kakva ti je zora, takav ti je ceo dan."
Zato se zora dočekivala sa poštovanjem - tiho, sabrano i često uz molitvu ili pesmu.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam