U ovom plemenu mladići se udvaraju skokom uvis, onaj ko skoči najviše osvojiće srce devojke
09.11.2022 | 15:04
Jedna od poslednjih velikih kultura ratnika
Copyright Profimedia
Pripadnici plemena Masai su nekada bili nomadski narod. Do sredine 19. veka pripadao im je veliki deo današnje Kenije i pola Tanzanije. Imali su ogromna krda krava s kojima su se kretali po celoj istočnoj Africi. Na jednoj bi se lokaciji zadržali 5 do 7 godina, a sa svakom selidbom bi iznova gradili kuće.
Društvo je kod Masaija u potpunosti patrijarhalno. Muškarci su glava kuće. U prošlosti su trgovali kravama s drugim narodima, a danas je krava sve manje pa su prisiljeni da zarađuju na druge načine. Stoga su neka sela otvorena za turiste.
U ovom društvu žene obavljaju većinu poslova. Grade i popravljaju kuće, na škrtoj zemlji uzgajaju povrće, čuvaju decu, brinu se o domaćinstvu i hrani, izrađuju odeću, nakit, suvenire i alat.
Deo dece danas ide u škole, a poglavica je čak završio i fakultet. Govore engleski, svahili, a svako afričko pleme ima i svoj jezik.
Ishrana im je bogata mesom i mlekom, a jedu i mast, krv, med i koru nekog drveća. Povremeno piju sirovo mleko pomešano sa svežom goveđom krvlju, a krv često koriste kod kuvanja. Veliki je zdravstveni izazov što u selima nema vode, već koriste vodu iz reke.
Pripadnici Masai plemena pripadaju jednoj od zadnjih velikih kultura ratnika. Dečaci i devojčice se od najmanjih nogu uče dužnostima. Plesom skakanja se slavi njihov dolazak u svet odraslih.
Masai mladići se udvaraju ugovorenim takmičenjem skokom uvis u centru sela. Onaj mladić koji skoči najviše ima najveće šanse da osvoji srce devojke. Nakon svadbene ceremonije, žena brije glavu i naredna četiri meseca nosi crninu.
Ona je obavezna da u roku od 40 dana sagradi kuću od pruća, blata i kravlje balege, pri čemu joj u gradnji ne sme pomoći nijedan muškarac, jer „posao muškarca nije da zida, već da živi u duhu Masai ratnika i čuva porodicu i stoku od neprijatelja“.
Masai su pamučnim tkaninama počeli da zamenjuju teleću i ovčiju kožu kojom su se pokrivali šezdesetih godina prošlog veka. Danas izbor odeće zavisi od godina koje broje pripadnici plemena i lokacije.
Mladići, recimo, nose crno nekoliko meseci nakon obrezivanja, potom telo obmotavaju čaršavima s raznobojnim motivima. Ratnici ne zaziru od materijala na kojima je oslikano cveće, dobrodošli su i ružičasti. Ipak, bez obzira na to kako su stilizovani, na svakom koraku možete da se uverite da im je najomiljenija boja crvena.
Bonus video: