Zašto je izostalo postavljanje podrazumevanog ideološkog obeležja na grobu Josipa Broza?

Ime Josipa Broza Tita, i 40 godina posle njegove smrti, privlači pažnju i izgleda kao da je toliko toga u vezi s njegovim likom jedna velika tajna i nepoznanica. Čini se da je sve o njegovom životu podložno teorijama zavere i raznim pitanjima. I portal „24sedam” postavlja pitanje da li za istorijsku nauku, lik i delo druga Tita ipak nisu tajna. Istoričar Dejan Ristić nam objašnjava:

– Istorijska nauka nikada ne okončava svoja istraživanja znamenitih ličnosti, događaja i procesa, što je slučaj i s Titom. Broz se svojim delovanjem i istorijskim nasleđem svrstao među nezaobilazne ličnosti novije srpske, jugoslovenske, evropske i svetske istorije, te je stoga potpuno razumljivo interesovanje stručnjaka u toj oblasti, kao i šire javnosti, za njegov život i rad.

Jedno od pitanja koja se najčešće postavljalju ne dovodi se u vezu sa životom druga Tita, već s periodom posle njegove smrti. Zašto na grobu čoveka koji je čitav politički život zasnivao na komunističkoj ideologiji, čiji je simbol zvezda petokraka, nema upravo tog znamenja?

– Na ovom mestu je važno ukazati i na to da je Josip Broz Tito, tokom višedecenijskog perioda, veoma temeljno izgrađivao kult sopstvene ličnosti, što je manifestovano mnogobrojnim aktivnostima, podizanjem spomenika, imenovanjem ustanova, preduzeća, ulica, trgova i gradova, sve do uspostavljanja Štafete mladosti – dodaje Ristić.

Upravo odgovorom na pitanje koje od samog dana predsednikove sahrane, 8. maja 1980. godine, izaziva najrazličitije, ali i besmislene teorije zavere – kako se uopšte moglo desiti da na grobu ortodoksnog komuniste nema petokrake, Ristić nas vraća u 1960. godinu i boravak Tita u Americi, s posebnom namerom da prisustvuje zasedanju Generalne skupštine UN.

– Tada je izrazio želju da poseti Eleonoru, udovicu predsednika Frenklina D. Ruzvelta, kako bi u vrtu njihove porodične kuće, u kome je sahranjen američki šef države iz perioda Drugog svetskog rata, njemu i odao počast – otkriva nam sagovornik.

O toj poseti, osim zvaničnih pisanih izveštaja članova jugoslovenske delegacije i mnogobrojnih medijskih izveštaja, na posebno zanimljiv i dragocen način svedoči i izuzetan žurnal u produkciji ,,Filmskih novostiˮ, nekada jugoslovenskog, a danas prebogatog srpskog nacionalnog arhiva dokumentarnog filmskog materijala. Ristić ukazuje:

– Predsednik Ruzvelt sahranjen je u monumentalnom pravougaonom sarkofagu, izrađenom od belog mermera, koji se nalazi u samom središtu cvetne bašte njegovog nekadašnjeg porodičnog doma. Na sarkofagu, gle čuda, ne postoje nikakva ideološka ili državna obeležja, osim jednostavnog ispisa koji sadrži ime i prezime pokojnika, kao i godine njegovog rođenja i smrti. Predsednik Tito je već tokom same posete porodičnom domu Ruzveltovih izrazio zadivljenost jednostavnošću grobnog mesta jednog od najznačajnijih svetskih državnika prethodnog veka, te je u narednim godinama, u više navrata, govorio kako bi i on voleo da počiva u središtu svoje cvetne bašte, i to u sarkofagu izrađenom od belog mermera na kome bi se nalazili samo njegovo ime, prezime i nadimak, kao i godine rođenja i smrti.

I tako je urađeno.

U knjizi „Mitovi srpske istorije”, istoričar Dejan Ristić nam otkriva da je upravo ta cvetna bašta predsednika Ruzvelta simbolički „iskopiranaˮ u Beogradu, u objekat pod nazivom Kuća cveća, koji, na neki način, natkriljuje privatni jugoslovenski predsednički vrt zasađen najrazličitijim lepim cvećem i drugim biljkama. Kako bi i jugoslovenski doživotni predsednik, baš kao i njegov američki kolega, počivao pod vedrim nebom, vešto je bilo projektovano, a potom i udešeno da sarkofag s Titovim posmrtnim ostacima bude postavljen neposredno ispod lanterne u Kući cveća, drugim rečima, pod otvorenim nebom.

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam