Zašto lišće žuti: Kako zelena boja prelazi u crvenu?

Nema običnije i neminovnije pojave od jesenjeg opadanja lišća. Ali da li ste se zapitali kako se to dogodi? I zašto?

Tokom proleća i leta, biljkama je lepo, imaju dovoljno svetlosti i hrane. Lišće je prepuno hlorofila koji upija sunčevu svetlost i pomaže transformaciju ugljen-dioksida i vode u hranu.

Hlorofil je jarko zelene boje i ima ga u izobilju zbog čega ostali pigmenti iz lišća ne dolaze do izražaja. Lišće je zato kod većine biljaka zeleno.

Na kraju leta dani se polako skraćuju i sunca ima manje. Biljka u takvim uslovima proizvodi sve manje hlorofila. Hlorofil se povlači iz lišća, zbog čega druge boje, kao što su purpurna, narandžasta, smeđa i žuta, počnu da dolaze do izražaja, a ujedno se i proizvodnja pigmenata koji daju ove boje povećava.

 

 

Na primer, pigmenti antocijani daju crvenkastu i purpurnu boju, a karotenoidi stvaraju narandžastu i žutu boju, oni na primer boje šargarepu, bananu i kukuruz.

Na boju lišća, odnosno na hemijsku reakciju koja se u njima odvija, utiču i temperatura i količina vode koja dolazi do biljke. Na primer, temperatura iznad nule pogoduje proizvodnji crvenih, antocijanih pigmenata, pa će i lišće tada uglavnom biti crvenkasto.

 

 

Ali, ako u ranu jesen temperatura naglo padne ispod nule, crvena boja će manje doći do izražaja.

Ukoliko pada mnogo kiše, intenzitet jesenjih boja biće veći. Naučnici su zaključili da se najspektakularnije jesenje boje pojavljuju tokom toplih sunčanih dana koje prate hladne noći, ali bez smrzavanja.

 

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: naukakrozprice.rs