Danas je Dan pande, najslađeg medveda na svetu
16.03.2022 | 16:00
Poreklom su iz Kine, gde se njihovo ubijanje do 1997. godine kažnjavalo smrću, a danas je kazna smanjena na 20 godina zatvora
Copyright Profimedia
Džinovske pande su jedne od najomiljenijih životinja, pa nije ni čudo što imaju svoj dan - 16. mart.
Nacionalni dan pandi posvećen je proslavi ovih neobičnih stvorenja i širenju svesti o pretnjama sa kojima se suočavaju kako bi se podstakli napori da se zaštite.
Panda postoji skoro 20 miliona godina i najstarija je živa vrsta medveda. Sa ne više od 2-3.000 preostalih u divljini i samo nekoliko stotina u zatočeništvu, rizikujemo da zauvek izgubimo ove dragocene sisare ako ne reagujemo.
Osim što su jedna od najomiljenijih vrsta životinja, one su i jedna od najugroženijih vrsta na svetu.
Poreklom su iz Kine, gde se njihovo ubijanje do 1997. godine kažnjavalo smrću, a danas je kazna smanjena na 20 godina zatvora.
Bebe pande rađaju se u ružičastoj boji i teže oko 15 cm – to je otprilike veličina olovke! Takođe su rođeni slepi i oči otvaraju tek šest do osam nedelja nakon rođenja. Izuzetno brzo rastu i mogu narasti do visine od metar i po, a teže između 75 i 135 kg. Naučnici nisu sigurni koliko dugo pande žive u divljini, ali u zatočeništvu žive oko 30 godina.
Ne možemo pisati o pandama, a da ne pomenemo njihovu ljubav prema bambusu. Divovske pande su velike izjelice, tehnički su mesožderi, ali njihova ishrana se sastoji gotovo isključivo od bambusa. Provode i do šesnaest sati dnevno jedući ga da bi se zasitili, za šta im je potrebno više od 30 kilograma bambusa dnevno.
Na debeljuškasti izgled utiču i navike ovih slatkih medvedića kojih se ne odriču, a to je pre svega, dremka posle ručka. Nekada u trajanju od 2, 3 sata, leti čak i do 6 sati u kontinuitetu spavaju i to u najneverovatnijim pozama, na leđima, bokovima ili stomaku, sklupčane u klupko, ili ispružene preko debele grane.
Odrasle pande ne provode mnogo vremena u interakciji jedni s drugima i uglavnom su veoma tihe. Povremeno komuniciraju putem mirisnih tragova, škripanja, laveža ili režanja.
Za razliku od većine ostalih medveda, pande ne ulaze u hibernaciju. Kada se približi zima, oni se spuštaju niže u svoje planinske domove na toplije temperature.