Kratka istorija vikinških svadbenih tradicija
20.01.2022 | 15:00
Prve bračne noći par su u krevet odvodili svedoci koji su nosili baklje, što je simbolizovalo razliku između zakonskih bračnih odnosa i tajne vanbračne veze
Copyright Profimedia
Pre više od hiljadu godina Vikinzi su se venčavali na posebnoj ceremoniji i gozbi prikladnoj kralju.
Pošto je predstavljao srž porodice, brak je bio najvažnija društvena institucija u paganskoj Skandinaviji. Venčanje je s toga bilo važan prelaz ne samo za par već i za porodice koje su uključene.
Brak je bio ugovor sa mnogim pravima i obavezama koje se tiču imovinskih odnosa, dok je samo venčanje predstavljalo svečanost u kojoj su se porodice obećavale da će jedna drugoj pomagati.
Glava porodice je u kući imala poslednju reč. Međutim, iz raznih izvora se zaključuje da je dobar odnos između supružnika bio ključan za vođenje domaćinstva.
Venčanje je bilo dug i kolektivan proces podvrgnut mnogim ritualima koji bi se završavali svadbenom gozbom.
Kao uvod u brak, mladoženjina porodica bi poslala mladoženju i nekoliko delegata u porodicu neveste da zaprose mladu. Tada bi bio određen datum veridbe. Ovo je bio prvi pravno obavezujući korak između porodica, a prilika bi se iskoristila za pregovore o nasledno-imovinskim odnosima para, kao i o mirazu i svadbenom poklonu od mladoženjine porodice.
Obično je porodica neveste bila manje bogata od mladoženjine, ali u većini slučajeva razlika nije bila velika. Kada bi se postigao dogovor o svim ovim stvarima, usledila bi gozba.
Venčanje je dolazilo kao kruna dogovora. Bio je to prvi javni skup dveju porodica i sastojao se od gozbe koja je trajala nekoliko dana. Sve kraće od tri dana smatralo se beznačajnim.
Prve bračne noći par su u krevet odvodili svedoci koji su nosili baklje, što je simbolizovalo razliku između zakonskih bračnih odnosa i tajne vanbračne veze.