INTERVJU Marko Đurić: Vaspitavam ćerke sa puno ljubavi, ali strahujem od iskušenja i paklenih opasnosti

Proslava srpske Nove godine zajedničko je odličje naših ljudi gde god se nalazili, kaže na početku razgovora za 24sedam Marko Đurić, ambasador Srbije u Americi, duboko ubeđen da je to jedan od malobrojnih nacionalnih rituala koji nas mogu držati na okupu, ali i prilika da se kao mali narod izdvojimo uz velike civilizacije koje, uz globalnu novu godinu, obeležavaju i nove godine prema svojim kalendarima.

Marko Đurić ne krije koliko voli svoju zemlju, obeležavanje njenih praznika, poštovanje tradicije, te da će s porodicom i sunarodnicima u dalekoj Americi proslaviti pravoslavnu Novu godinu.

 - Slavimo u srpskoj crkvi Sv. Luke u Potomaku, u Merilendu. Otac Vasilije i njegova supruga Jelena stvorili su fenomenalan ambijent i ulažu mnogo truda kako bi okupili srpski narod. Veoma poštujem i volim srpsku tradiciju, ali isto tako poštujem tradicije drugih naroda koji žive na srpskom državnom i etničkom prostoru. Srpska tradicija je naš ponos, naše bogatstvo i naša duša. Ali smatram da ona uglavnom nije očuvana, da je se držimo malo i veoma fragmentarno. Žao mi je zbog toga.

Privatna arhiva/Marko Đurić

 

Da li Srbi poštuju tradiciju i da li smatrate da su i u današnje vreme porodične vrednosti suština zdravih porodičnih odnosa?

 - Srpska tradicija i kultura se još uvek nisu do kraja adaptirale na novu stvarnost, u kojoj većina Srba živi u gradskim naseljima. Sa masovnom seobom iz sela u grad tokom 20. i 21. veka tradicija se kod većine svela na nekoliko, krajnje svedeno i gastronomski obeleženih crvenih slova. Mi Srbi smo mnogo više od toga, i u vrednosnom i u istorijskom smislu. Zaista se moramo potruditi da nam deca, osim o patrolnim šapama i transformersima, znaju ponešto i o Božiću, caru Lazaru, konju Šarcu i vili Ravijojli. Treba truda, ali sve je to do nas. Želja bi mi bila da, šta god radio u budućnosti, pomažem u meri u kojoj mogu stvaraocima koji su zainteresovani za to da ekranizuju, digitalizuju i savremenim medijima prilagode našu liriku i našu epiku, našu istoriju, kulturu i naš duh. Rad na očuvanju i procvatu našeg identiteta smatram jednim od svojih najvažnijih dugoročnih ciljeva u politici. Videćemo da li ću uspeti nešto da doprinesem. Put je i na tom polju dug i trnovit.

Šta će se naći na vašoj trpezi za srpsku Novu godinu?

 - Kod mene ništa bez pečenja, a teletina ispod sača je idealna. Uz to, biće obilje krompira, ruske salate i, naravno, prebranca. Veoma klasično. Jedino što sam, evo već pun mesec, izbacio slatkiše iz ishrane.

 - Veliki sam zaljubljenik u obeležavanje srpske Nove godine. To je naša posebnost. Ne vidim u njoj samo pravoslavnu duhovnu komponentu, koja nesumnjivo jeste značajna, već i kulturološku i identitetsku komponentu. Smatram da proslava srpske Nove godine doprinosi posebnosti turističke ponude naše zemlje. To što u njoj ne vidimo šansu, što ona pada u drugi plan i što ne nalazimo bolji način da kroz nju slavimo naš identitet, kulturu i tradiciju, smatram našim kolektivnim propustom i potvrdom kritika koje se mogu čuti, da smo kolektivno skloni pomodarstvu. Kada je bila u modi, svi su slavili, kada je moda popustila, popustila je i tradicija.

Privatna arhiva/Marko Đurić

Koliko je teško napraviti ravnotežu između porodice i posla?

 - To dosta zavisi i od prirode posla. Ako brinete osim o svojoj porodici i o dobrobiti drugih porodica, onda se vaše obaveze razlikuju. Važno je da čovek bude pošten prema sebi, te da ne stavlja lične ambicije ispred porodice. Međutim, kada je zaista reč o istinskoj dužnosti prema širem kolektivu, onda neretko i vreme provedeno s porodicom mora da trpi. Žao mi je što nisam uvek do kraja skoncentrisan na odrastanje moje tri ćerke. Često delim energiju i vreme s drugima. Osećam se ponekad krivim zbog toga, ali se uveravam u dugoročnu, širu svrhu. Reč je o prioritetima različite prirode.

Kako izgleda život na relaciji Beograd - Vašington i kako ste se porodično prilagodili novom načinu života?

 - Beograd je balkanska metropola, po duhu to je uvek bio i to je ostao. Poslednjih godina, i u pojavnom estetskom smislu, sve više zrači privlačnost životnih mogućnosti koje nudi, sve lepših javnih prostora, kulturnih sadržaja... Čestitam ljudima koji su na tome radili, a koje pljuju svaki dan. Počev od onih koji su za to plaćeni, pa sve do svih nas zajedno, razmaženih Beograđana, kojima nikada ništa ne valja i nikada ništa nije dovoljno dobro. Posle ćemo se s nostalgijom sećati onih koji su se nešto trudili, ali to će biti, po pravilu, za jedno pedeset godina. Eto. Ponosan sam na Beograd, ako me pitate. Na njegovu širinu, duh i lepotu.

 

Privatna arhiva/Marko Đurić

 - Vašington je prelep grad. Moram biti potpuno iskren. Veoma se lako uvuče pod kožu. Izuzev centra, koji svi vidimo na TV-u i koji je ceo izgrađen po projektu čuvenog francuskog arhitekte Lafajeta, Vašington odlikuju kilometri i kilometri prelepih šumovitih rezidencijalnih četvrti sa raskošnim i lepim porodičnim kućama. Međutim, najveća njegova vrlina su ljudi i njihova raznolikost. Tako da smo se veoma lepo uklopili. U gradu sa oko 700.000 stanovnika, dakle nešto većem od Zagreba, stanuje više od 30.000 diplomata, preko dve stotine hiljada državnih službenika, radnika u kompanijama, ljudi koji upravljaju državom sa 332 miliona stanovnika, koja uz to ima dominantan uticaj u zapadnoj civilizaciji. Reč je o specifičnom soju ljudi, među kojima su mnogi generacijski porodično posvećeni služenju svojoj zemlji, ali i neverovatno samodisciplinovani u stalnom radu na sebi, kako mentalnom, tako i fizičkom. Oni se kroz svoj dan retko kada kreću bez do kraja razrađenog i pažljivo osmišljenog plana. I rade, rade, rade. Trudim se da ne zaostajem, a gde mogu, i preteknem takav tempo.

Da li je moguće negovati tradiciju daleko od svoje zemlje?

 - Moguće je. U Americi sam sreo ljude koji su treća, pa čak i četvrta generacija iseljenika koji govore nekakav srpski, redovno idu u srpske crkve, vole i poštuju svoju kulturu i običaje. Sreo sam mnogo poštenih i vrednih ljudi koji su ovde došli da naprave nešto za sebe i svoje porodice ili gonjeni ratnom nevoljom. Doduše, sreo sam i one kojima je Srbija uvek kriva za sve lične neuspehe i nedostatke. One plahe i lakome kojima je neprijatno da kažu da su Srbi zato što to nije fensi i popularno, zato što je u internet pretraživaču reč Srbin više povezana sa rečju genocid nego što je to slučaj sa Hitilerom, Ajhmanom ili pak Musolinijem. Da ne govorim o nekim savremenijim ličnostima. Sreo sam i one koji će za papirološku ili materijalnu privilegiju reći ili napisati sve najgore o svojoj zemlji i narodu, jer su porazili sami sebe, pa u duši sa njom raskrstili.

Privatna arhiva/Marko Đurić

Kako u Vašingtonu obeležavate praznike?

 - Najčešće u srpskoj crkvi Sv. Luke u Potomaku. Moja supruga Andrijana takođe ponekad za neke od naših praznika organizuje divne događaje za supruge drugih ambasadora i američkih zvaničnika. U američkoj političkoj kulturi je uloga supruge ili partnera zvaničnika dosta izraženija i to je dobar kanal koji takođe nastojimo da koristimo.

Kako vaspitavate svoje ćerke?

- Sa puno ljubavi. Mislim da je to ono najvažnije što treba da osete od mene. Obožavam da se igram i blesavim sa njima i tako najčešće provodimo vreme. Trebalo bi da se više uključim u pedagoški aspekt odgoja. Plašim se da ne ispadnu razmažene i, kao većina roditelja danas, strepim od brojnih iskušenja i paklenih opasnosti savremenog društva.

 

 

Da li biste voleli da i one sutra, kada odrastu, nastave tradiciju poštovanja pravoslavnih običaja?

 - Bio bih neizmerno srećan da i za njih srpstvo bude duhovna vertikala, svetionik i putokaz. Ali da iznad svega budu ljudi. Srpstvo je sa mene čojstvo, plemenitost i ljubav prema svim ljudima. Da se takmičimo sa ostalima po principima i dobroti, a ne u količini zla koju možemo da nanesemo.

Kakva su vaša druženja za vreme praznika, da li zasvirate gitaru, i šta je na vašem repertoaru?

 - Ponekad otpevam nešto zajedno sa porodicom ili prijateljima, ali to ne volim baš javno da eksponiram, nekako je to deo intime koju volim da čuvam.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: Marijana Janković