"Ako se korekcija vidi sa dva metra, loše je urađena!" Doktor Srđan Prodanović za 24sedam razotkriva mitove estetske medicine (VIDEO)
08.03.2026 | 12:12
Saznajte kada je pravo vreme za estetske korekcije i da li treba slepo pratiti trendove
Copyright 24sedam/Ivan Mitić
U vremenu kada društvene mreže sve više diktiraju ideale lepote, estetska medicina postaje jedna od najbrže rastućih grana savremene medicine. Od botoksa i hijaluronskih filera, do laserskih tretmana i savremenih anti-age procedura, interesovanje pacijenata je sve veće, a trendovi se menjaju brže nego ikada.
Upravo o tome za portal 24sedam govorio je Srđan Prodanović, lekar estetske medicine i osnivač Poliklinika Dr Prodanović, otkrivajući šta pacijenti danas najviše traže i gde je granica između prirodnog izgleda i preterivanja.
Šta vas je najviše privuklo kod estetske medicine, zašto ste se baš odlučili za tu granu?
– Pa, malo možda otrcano zvuči, ali oduvek sam veliki poštovalac muške i ženske lepote. Smatram da svaka osoba treba lepo da se oseća u svom telu. Činjenica je da je ozbiljna medicina koja se bavi bolesnim ljudima mnogo bitnija, ali zdravim ljudima je i te kako bitno da budu u telu i da izgledaju onako kako žele da izgledaju, a ja sam tu da im pomognem na tom putu.
Šta biraju Srpkinje?
Koje su najtraženije estetske korekcije u Srbiji, šta je ono što pacijenti najčešće biraju?
– Pa, mislim da je i dalje kraj estetskih zahvata botoks, zatim idu korekcije hijaluronom, usne, osvežavanje jagodica, donje trećine lica, takozvani jawline, a u sve većem porastu su aparaturne metode, to su laseri koji služe za lečenje nekih stanja, kao i za podmlađivanje, i drugi aparati koji mogu da poboljšaju kvalitet kože i zategnu je.
A šta mislite kada je pravo vreme za botoks i koja je starosna granica koju ne biste prelazili, i da li ste za ili protiv preventivnog botoksa?
– Apsolutno sam za. Botoks je i najbolji kada je preventivni. Ne postoji neka jasno definisana granica, jer mi botoks i ostale korekcije radimo po indikacijama, kada vidimo da je potrebno da uradimo korekciju, ali najčešće se te korekcije ne rade kod mladih, jer jednostavno te osobe su mlade i još uvek nemaju znake starenja, ali čak i kod tih mlađih pacijenata jako diskretne korekcije radimo.
Tako da, što se tiče pitanja zrelije kože, pa kod zrelije kože, kod žena i muškaraca koji pokazuju prve znake starenja, to su neke kasne 30, rane 40 godine, i generalno sve naše intervencije su efikasnije kada su preventivne. Uglavnom tada imamo uzrok i posledicu neke promene, da li gubitak volumena, gubitak kvaliteta kože, tako da uvek je bolje i efikasnije krenuti ranije.
Koja je starosna granica za žene?
Koja je neka starosna granica koju ne biste prešli, čak ni uz dozvolu roditelja, ukoliko bi neka mlada pacijentkinja, koja je još uvek mlada za neke estetske korekcije, uz dozvolu roditelja, pošto znamo da je za maloletna lica? Šta je ono što biste odbili?
– Pa, nema. Neke stvari nikad ne bih odbio. Neke stvari u nekim situacijama, kod većih nekih promena, da ne kažem defekata, treba da se rade u dečjem uzrastu, primera radi ja sam operisao uši sa 11 godina, nisam ni znao gde su me odveli. Imate te neke promene estetske, na primer rascjep usne, akne koje se jave, imate, narodski rečeno, klempave uši, neke kožne promene, kao port vine stain, neke vaskularne promene, koje se rade u dečijem uzrastu, odnosno tad treba da se krene sa tom terapijom, tako da nema univerzalnog pravila, uz dogovor sa roditeljima se pravi plan šta je najbolje za njihovo dete. A kada se radi o botoksu i hijaluronu možda 16, 17 godina. Filere 17, 18 godina donja granica, botoks 23, 24 godine.
Da li ste imali neki slučaj pacijenta kog ste odbili, i ako jeste, koji je bio razlog toga?
– Kako ne. Ne toliko često, zato što u doba ovih društvenih mreža mi našom prezentacijom na internetu već trijažiramo. Oni sami vide koji je naš stil rada, mi sami edukujemo pacijente, pričamo šta radimo, šta ne radimo i onda pacijenti koji to vide preskoče recimo moju ordinaciju, nego odu u neku ordinaciju koja odgovara njihovoj estetici. Jako često kažem pacijentima nešto što se ne poklapa sa njihovom vizijom, kako oni očekuju, ali u najvećem broju slučajeva oni to lepo prime i shvate da je to u njihovom najboljem interesu i ne urade tu intervenciju.
Da li je bio neki specifičniji slučaj?
– Najčešće su to prekomerne količine filera. Pacijenti dođu, kažu da žele dva ili tri mililitra u usne, ja skoro nikad ne radim preko jednog mililitra po intervenciji, jer na kraju dana lekar je taj koji je odgovoran za svaku intervenciju.
Pošto ste pomenuli društvene mreže, koliko zapravo one imaju uticaj da pacijenti žele da rade nešto na sebi?
– Pa, dosta, to su platforme preko koje mi edukujemo ljude kako i šta radimo, pod broj jedan, koje intervencije za koje probleme nudimo. Danas je stvarno puno aparata i procedura na tržištu i većina nas koristi te platforme da edukuje pacijente u tom smislu.
Pacijentkinje dolaze sa slikama svojih idola
Što se tiče TikToka, Instagrama i trendova, da li vam se često dešava da dođu sa slikom nekog poznatog i žele baš tako da izgledaju?
– Dešava se, naravno, trendovi su uvek postojali, uvek smo imali ideale lepote, samo što je u današnje vreme protok informacija brži. Vi ste, ne znam, u prošlom veku imali Merilin Monro, neke filmske zvezde, u antičkoj Grčkoj ste imali Milosku Veneru, Vilendorfsku Veneru, koji su isto bili ideali lepote, koji se isto menjaju, samo je to danas neki viralni video. Kada nešto bukne kao trend, brže dođe do njih, a i do nas.
Čuli smo da dosta pacijenata ide na Tajland kao mesto gde će izvršiti određene zahvate i intervencije zbog povoljnijih cena u odnosu na druge destinacije, šta mislite, da li niža cena znači i niži kvalitet?
– Pa, ne nužno. Ja iskreno nisam imao puno pacijenata koji su radili procedure na Tajlandu. Mislim da je nama na našem podneblju prijemčivija Turska, jer imaju jako razvijenu medicinu, a i globalnu estetsku medicinu. Za Tajland stvarno ne znam.
- Za Tursku mislim da stvarno imaju odlične hirurge i estetsku medicinu, jedina mana je što vama taj hirurg nije na raspolaganju. Kada obavite intervenciju u Srbiji, taj hirurg ipak podleže našoj regulativi i imate prava kao građani naše zemlje daleko veća kao pacijent koji je uradio neku intervenciju, i sad imate neku pritužbu ili žalbu, kako ćete vi ta prava ostvariti u Turskoj? Poprilično teško. A ovde ste u svojoj zemlji, možete istog dana da odete na kontrolu ako je hitno, tamo ste uštedeli na nekoj ceni, a na nekim drugim stvarima ste izgubili.
Greške su najčešće u neprijavljenim salonima
Što se tiče tuđih radova, koliko često vam dolaze pacijenti sa loše urađenim zahvatima i kako se vi odnosite prema tome?
– Malo je sad nezahvalno da ja pričam, verujem da imamo i znam da imamo vrhunske stručnjake za estetsku i antiejdž medicinu. Verujem da većina lekara, doktora medicine i stomatologije, koji su završili dodatne specijalizacije i edukacije za ovaj posao. Najčešće greške koje ispravljamo su od needukovanog kadra, kada odu u neke neprijavljene salone, kod osoba koje nisu kvalifikovane da pružaju ove usluge, ređe od kolega.
Da li se možda desilo da nešto ipak niste uspeli da ispravite na onaj način na koji ste vi ili pacijent zamislili?
– Pa jedino što ne možemo da ispravimo jesu greške koje su pravljene u eri kada su se trajni materijali aplikovali u lice, to je era bio-polimera i silikona. Jer nakon hirurškog odstranjivanja, a i to ne može skroz da se koriguje, ostale, većinu, 99 posto stvari koje su rađene botoksom i hijaluronom, to može da se koriguje. Hijaluron može da se otopi, najčešće ne ostavlja trajne posledice, tako da uglavnom može da se koriguje.
Da li smatrate da je u poslednje vreme sve više popularan prirodan izgled i šta po vašem mišljenju spada u taj neki ideal lepote?
– Mislim da je to trend i napokon posle višegodišnje i dugogodišnje borbe i edukacije pacijenata, kako kroz mreže, tako i kroz naše regionalno udruženje, sesijama, mislim da smo uspeli da edukujemo većinu stanovništva da je prava estetska anti-ejdžing medicina ona koja se ne vidi. Gde promene koje izvršimo su golim okom neprimetne, da pacijenti jednostavno izgledaju bolje, to je definitivno pravac kojim se ide. Ako pacijent izvrši estetsku korekciju i vidljivo je golim okom sa 2, 3, 5 metara da je nešto korigovano, da li to bile usne, jagodice, bilo koji drugi deo tela, grudi, zadnjica, to je loše urađena intervencija. Može da bude i velika promena, ali da uđe u onaj opseg prirodnog izgleda. Neko može da ima i veći nedostatak, pa se napravi veća korekcija, ali da mi to vratimo u neke idealne proporcije, da se ne vidi da je to rađeno. Ako neko, hipotetički, ima jako tanke usne, vi možete veliku promenu da uradite, ali da usne koje ste vi uvećali uđu u neki zlatan presek, da ne odudaraju od ostatka lica. Tako da promene mogu da budu velike, ali da budu skladne, da odgovaraju ostatku lica i tela.
I šta biste za sam kraj, nakon višegodišnjeg iskustva, po vama neki ideal, kako muške, tako i ženske lepote? Da li se ipak treba držati te autentičnosti ili pratiti slepo trendove, i da li postoji neka sredina?
– Sredina postoji, trendove apsolutno ne treba slepo pratiti. Moj cilj apsolutno nije da pravim serijski, šablonski izgled, već da se zadrži ona autentičnost, i opet ona fraza „da budete najbolja verzija sebe“, da vi i dalje budete vi, da ne izađete i da vas neko ne prepozna na ulici, nego da napravimo najbolju verziju vas, da sporije starite, da ispravimo te neke manje nedostatke, naglasimo gde treba da se naglasi, umanjimo gde treba da se umanji i da na kraju dana vi budete zadovoljni kako izgledate.
U moju ordinaciju su dolazile neke od najlepših žena koje sam video, koje su bile pune nesigurnosti, bile su u potpunosti nezadovoljne time kako izgledaju, a dolazile su i žene koje su imale neke sitne nedostatke u njihovim očima. Ja bih mogao da korigujem 20 stvari na njihovim licima i telima, ali ja nikad te stvari ne govorim, jer je meni ipak cilj da pacijent bude zadovoljan. Tako da je ta lepota u očima posmatrača, a osećaj je u osobi, tačnije pacijentu, kako se vi osećate.
BONUS VIDEO: