Psi su uz ljude mnogo duže nego što se ranije verovalo: Evo kakva im je bila funkcija

Psi su čovekovi verni pratioci još od trenutka kada su postali prve pripitomljene životinje, nastale od sivih vukova. Iako naučnici već dugo pokušavaju da otkriju tačno vreme, mesto i razlog njihovog pripitomljavanja, nova genetička istraživanja donela su važno otkriće. Naime, identifikovan je najstariji poznati pas star oko 15.800 godina.

Ostaci ovog psa pronađeni su na lokalitetu Pinarbaši u Turskoj, u stenovitom skloništu koje su koristili drevni lovci-sakupljači. Prema navodima istraživača, ovaj pas je čak 5.000 godina stariji od prethodno najstarijeg genetički potvrđenog psa, što značajno pomera granice dosadašnjih saznanja o istoriji odnosa čoveka i psa.

Psi su bili uz ljude i pre poljoprivrede

Starost psa iz Pinarbašija, kao i nekoliko sličnih nalaza širom Evrope, pokazuje da su psi bili rasprostranjeni i važan deo ljudskog života hiljadama godina pre pojave poljoprivrede. To znači da su ljudi i psi zajedno živeli još u vreme lovaca-sakupljača, mnogo pre nego što su nastala stalna naselja i organizovana društva.

Rezultati ovih istraživanja objavljeni su u dva naučna rada u časopisu Nature, a naučnici navode da DNK dokazi ukazuju na to da su psi već pre 18.000 godina živeli na različitim područjima zapadne Evroazije i da su se genetički značajno razlikovali od vukova.

Prema procenama istraživača, razdvajanje pasa i vukova moglo je da se dogodi još pre poslednjeg ledenog doba, odnosno pre više od 24.000 godina, iako i dalje postoji određena doza nesigurnosti oko tačnog vremena.

Profimedia

Prva pripitomljena životinja

Pas je bio prva životinja koju je čovek pripitomio, dok su koze, ovce, goveda i mačke došle mnogo kasnije. Naučnici veruju da su psi igrali važnu ulogu u razvoju ljudskih zajednica.

Genetičari ističu da su psi bili uz ljude dok su nastajala složena društva i da je njihova uloga često bila jednostavna – pružanje društva i podrške. Za razliku od drugih domaćih životinja, psi nisu uvek imali jasno definisanu funkciju, što dodatno govori o posebnoj vezi između čoveka i psa.

Profimedia

Najveće istraživanje drevnih pasa

U jednom od istraživanja analizirano je čak 216 drevnih ostataka pasa i vukova starosti od 46.000 do 2.000 godina, pronađenih u Belgiji, Danskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji, Škotskoj, Švedskoj, Švajcarskoj i Turskoj. Naučnici su uspeli da identifikuju 46 pasa i 95 vukova, što predstavlja najveću analizu ove vrste do sada.

Genetička istraživanja bila su ključna jer su rani psi i vukovi imali gotovo identične kosti, pa ih je bez DNK analize bilo teško razlikovati.

Najstariji pas pronađen u Evropi u ovom istraživanju potiče iz pećine Keslerloh u Švajcarskoj i star je oko 14.200 godina.

Freepik

Psi su bili cenjeni i sahranjivani uz ljude

Nalazi iz Pinarbašija pokazuju da su lovci-sakupljači svoje pse veoma cenili. Na tom lokalitetu pronađeni su zajednički grobovi ljudi i pasa, što govori o snažnoj vezi između njih. Postoje i dokazi da su ljudi svoje pse hranili ribom.

U pećini Gof u Engleskoj pronađeni su ostaci pasa i ljudi iz istog perioda, što dodatno potvrđuje njihovu blisku povezanost. Analize su pokazale da su ti rani psi bliži precima današnjih evropskih i bliskoistočnih rasa, poput boksera i salukija, nego arktičkim rasama kao što je sibirski haski.

Profimedia

Psi kao lovci, čuvari i saputnici

Drevni psi su, osim društva, verovatno pomagali ljudima u lovu i čuvali naselja, delujući kao svojevrsni alarmni sistemi ledenog doba. Za razliku od današnjih rasa, ti rani psi su po izgledu bili mnogo sličniji vukovima.

Ipak, naučnici naglašavaju da ključna pitanja i dalje ostaju otvorena – kada, gde i zašto su ljudi prvi put pripitomili pse. Pretpostavlja se da se to dogodilo negde u Aziji, ali tačna lokacija još nije potvrđena.

Jedno je sigurno: psi su mnogo duže deo ljudske istorije nego što se ranije mislilo, a njihova veza sa čovekom ostaje jedna od najstarijih i najposebnijih u svetu životinja, piše Index.hr. 

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam