Kako mačke uvek uspeju da se dočekaju na noge? Misterija stara više od jednog veka dobija novo objašnjenje

Francuski fiziolog Etjen Džuls Mari još 1894. godine pokušao je da odgonetne jedno od najintrigantnijih pitanja u nauci – kako to da se mačke gotovo uvek prizemlje na noge. Uz pomoć tada veoma primitivnih snimaka, uspeo je da pokaže da mačke tokom pada mogu same da koriguju položaj tela u vazduhu.

Iako su njegovi rezultati izazvali veliko interesovanje naučne zajednice, pravi mehanizam iza ovog fenomena ostao je nejasan decenijama. Nova studija, objavljena u časopisu The Anatomical Record, donosi svež pogled na tzv. problem „padajuće mačke“, o čemu piše i The New York Times.

Nova studija donosi odgovore

Istraživači sada veruju da je ključ u izuzetnoj fleksibilnosti mačje kičme. Zahvaljujući toj osobini, mačke mogu da rotiraju telo u vazduhu i precizno se nameste za bezbedan doskok.

Fizičar Greg Gbur sa Univerziteta Severne Karoline u Šarlotu, koji nije učestvovao u istraživanju, istakao je da je ovo prva studija koja detaljno povezuje građu kičme sa načinom na koji se mačka okreće tokom pada. Prema njegovim rečima, rezultati otkrivaju niz fascinantnih detalja o njihovom kretanju u vazduhu.

Freepik

Dugogodišnja zagonetka za nauku

Pitanje kako mačke izvode ove „akrobacije“ muči naučnike već dugo. Jedan od razloga je to što njihova anatomija nije bila dovoljno detaljno istražena, objašnjava fiziolog Jasuo Higuraši sa Univerziteta Jamaguči, ujedno i glavni autor studije.

"Fizičari su pokušavali da opišu ovaj fenomen relativno jednostavnim jednačinama", rekao je Ruslan Beliaev iz moskovskog Instituta za ekologiju i evoluciju Severtsov, koji takođe nije učestvovao u istraživanju. Međutim, dodao je: "prava mačka je sve samo ne jednostavna."

Dva različita modela objašnjenja

Savremena nauka razvila je dva glavna modela koji pokušavaju da objasne ovaj fenomen.

Prvi, poznat kao „noge unutra – noge napolje“, podrazumeva da mačka najpre ispruži zadnje noge, zatim ih privuče, dok naizmenično uvija gornji i donji deo tela kako bi zauzela pravilan položaj.

Drugi model, „uvuci i okreni“, tvrdi da mačka istovremeno rotira prednji i zadnji deo tela, ali u suprotnim smerovima.

Freepik

Kako je sprovedeno istraživanje

Tim predvođen dr Higurašijem detaljno je analizirao segmente mačje kičme koristeći uzorke donirane u naučne svrhe. Pored toga, sprovedeni su i eksperimenti sa živim mačkama koje su puštane sa visine od oko jednog metra.

"Kako bismo izbegli povrede, mesto doskoka obložili smo debelim, mekanim jastukom", rekao je dr Higuraši. "Mačke je ispuštao jedan od naših studenata."

Istraživači su takođe napravili poseban uređaj kojim su testirali fleksibilnost kičme, savijajući i rotirajući pršljenove i mereći njihove mogućnosti pokreta. Dobijene podatke uporedili su sa video-snimcima, analiziranim kadar po kadar.

Kičma kao ključ svega

Rezultati su pokazali da je gornji deo kičme izuzetno savitljiv, dok je donji deo čvršći i teži. To objašnjava zašto mačke prvo okreću prednji deo tela, a zatim zadnji.

Prema nalazima, mačka najpre brzo usmerava prednji deo tela ka zemlji, čime „uhvati orijentaciju“, a zatim prilagođava ostatak tela kako bi se pravilno dočekala. "Prsni deo kičme mačke može da se rotira gotovo kao naš vrat", objasnio je dr Higuraši.

Eksperimenti su pokazali da gornji pršljenovi mogu da se okrenu čak i do 360 stepeni, što mačkama daje neverovatnu sposobnost kontrole u vazduhu. Ovi rezultati više podržavaju model „noge unutra – noge napolje“, ali naučnici naglašavaju da su potrebna dodatna istraživanja.

Freepik

Zanimljivo otkriće: „desnoruke“ mačke

Studija je otkrila i jednu zanimljivu stvar, mačke izgleda imaju sklonost ka jednoj strani. Jedna mačka se u svih osam pokušaja okrenula udesno, dok je druga to učinila šest puta.

Korak bliže konačnom odgovoru

Iako misterija nije potpuno rešena, studija donosi važan napredak. Dr Beliaev smatra da je istraživanje pružilo "korisne uvide fizičarima kako da unaprede svoje modele da bi bolje opisali pravu mačku".

U budućnosti, tim planira da prikupi još podataka i razvije naprednije matematičke i 3D modele. "Mnogi su kroz istoriju pokušavali da pronađu jedinstveno objašnjenje ovog fenomena", napisao je Gbur u mejlu. Na kraju je zaključio: "prirodu ne zanima jednostavnost."

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam