Da li imate nadimak za svog partnera ili pak pričate kao deca? Takvo ponašanje odaje jednu važnu stvar o vašoj vezi

Možda ćete prevrnuti očima kada čujete svoje prijatelje kako razgovaraju sa svojim partnerom uz deminutive, nadimke, ali u stvari – svi to radimo iza zatvorenih vrata.

Zašto parovi koriste nadimke i često razgovaraju jedni s drugima kao da su mala deca?

To naizgled apsurdno ponašanje je, u stvari, znak da su u dobroj vezi.

Zašto partneri jedan drugom daju nadimke?

Nadimci stvaraju osećaj intimnosti među partnerima, stvaraju zajednički svet koji samo njih dvoje razumeju, oni koji žive u njemu, rekla je Kerol Brus, autorka eminentne studije iz 1993. „Sweet Pea’ and ‘Pussy Cat’: An Examination of Idiom Use and Marital Satisfaction Over the Life Cycle“ u intervjuu za Scientific American i dodala:
- Mislim da je to stvarno ljudsko, prirodno ponašanje da uzmemo jezik i oblikujemo ga za svoje potrebe. Mislim da se tako razvijaju nadimci. Mi imenujemo stvari, dajemo im simbole i s vremenom imamo tendenciju da prirodno manipulišemo tim simbolima zarad određenog ishoda.

Zaista, prema njenom istraživanju, ova vrsta idiosinkratične komunikacije – ili „govor u paru“ - zapravo jeste obeležje bračnog zadovoljstva. Što više parovi komuniciraju na svom jeziku, to su stvari kod kuće bolje. To je znak „solidarnosti u odnosima“.

Pexels

A zašto pričaju kao deca?

Kada roditelji guguću sa svojim mališanima oponašajući govor svojih beba, to se prevodi u osećaj intimnosti i bliskosti, osećaj koji ostaje kasnije u životu.

Pexels

Kada tako razgovarau sa odraslima, prenose jezik na druge odrasle osobe ili druge bliske ljude u svom životu i koriste ih kao izraze simpatije. To važi i za bebeće razgovore između parova – ti ljupki, brbljavi razgovori između odraslih i dece podjednako su slatki između odraslih emotivnih partnera.

U stvari, prema članku u Psichology Today, bebeći govor i nazivi za kućne ljubimce između partnera evociraju osećaj da vas roditelji vole kao decu – a to je bezuslovna, sigurna ljubav za kojom svi žudimo.

Takva vrsta intimnog razgovora proizvodi hemijsku reakciju u telu koja ukazuje na sigurnost i bliskost. Dopamin, oksitocin i feniletilamin – sve hemikalije koje povećavaju bliskost ili povezivanje među ljudima – pojačavaju se bebećim govorom i nadimcima.

Pexels

Da li je to moderan fenomen? Nije!

Nazivi za kućne ljubimce kao što su „maco" i „kuco" korišćeni su vekovima, „bebo“ (baby) datira iz 17. veka, a verzije „dušice", „dušo", „voljeni" (sweetheart) otkrivene su u spisima anglosaksonskog sveca iz 13. veka, piše hellogiggles.com.

Dakle, ukoliko svog partnera zovete takvim imenom, čestitamo - vi ste deo duge, zdrave tradicije izražavanja beskonačne naklonosti.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: hellogiggles.com