Mogu da izazovu haos: Četiri greške u kuhinji koje mnogi prave jer veruju u zastarele savete

U domaćinstvima se i dalje rado oslanjamo na savete i male kulinarske tajne koje su nam ostale u nasleđe od starijih generacija. Mnogi od njih bude nostalgiju i podsećaju na jednostavnija vremena, ali savremeni način kuvanja pokazuje da nisu sva pravila podjednako primenljiva danas.

Kako su se tehnike pripreme hrane i kuhinjski aparati promenili, tako su i neki od tih saveta izgubili praktičnu vrednost. U nastavku izdvajamo nekoliko uobičajenih verovanja koja su i dalje ukorenjena, a nemaju uporište u realnosti.

Freepik

Grejanje rerne nije uvek obavezno

Jedno od najčešćih pravila u kuvanju odnosi se na obavezno prethodno zagrevanje rerne, ali to nije uvek potrebno. Kod određenih jela, posebno kada je cilj sporo pečenje ili priprema u dubokim posudama, hrana može odmah da se stavi u rernu bez prethodnog čekanja.

Savremene rerne, naročito one sa ventilatorom, dostižu željenu temperaturu vrlo brzo, pa u mnogim slučajevima dodatno čekanje nema značajan efekat. Izuzetak ostaju jela kod kojih je precizna temperatura ključna, kao što je određena vrsta mesa koja zahteva tačno kontrolisano pečenje.

Freepik

Podgrevanje pirinča uz pravilno čuvanje

Često se može čuti da pirinač ne bi trebalo ponovo zagrevati, ali problem zapravo nije u samom podgrevanju već u skladištenju nakon kuvanja. Ako se pirinač ostavi na sobnoj temperaturi duže vreme, može doći do razvoja bakterija, pa kasnije zagrevanje ne rešava taj problem.

Kada se pravilno ohladi i čuva u frižideru u kratkom roku nakon pripreme, pirinač može bezbedno da se ponovo zagreva. Važno je da se pri podgrevanju postigne dovoljna temperatura kako bi obrok bio bezbedan za konzumaciju.

Freepik

So i ulje u pripremi testenine i povrća

Ustaljeno je verovanje da voda za testeninu mora biti izrazito slana, ali u praksi je dovoljno dodati manju količinu soli tokom kuvanja. Na taj način se postiže blago začinjavanje bez preterivanja, a deo skrobne vode može kasnije pomoći u pripremi sosova.

Kod povrća, dodatni ukus se često postiže tek nakon termičke obrade, kada se koristi malo soli i maslinovog ulja. Ovakav pristup omogućava bolju kontrolu ukusa i ravnomernije začinjavanje gotovog jela.

Pixabay

Smrznuta hrana i nutritivna vrednost

Dugo postoji uverenje da je smrznuta hrana slabijeg kvaliteta u odnosu na svežu, ali to nije uvek tačno. Brzo zamrzavanje omogućava očuvanje hranljivih sastojaka, a u nekim slučajevima namirnice zadržavaju čak i viši nivo svežine jer se zamrzavaju u optimalnom trenutku zrelosti.

Razlika se češće primećuje u teksturi nakon odmrzavanja, a ne u nutritivnoj vrednosti. Određene vrste hrane bolje podnose ovaj proces, dok druge mogu izgubiti čvrstoću i postati mekše nego u svežem obliku.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam