Vladimir Maričić: Tajna novog albuma „Ibar“

Džez muzičar Vlada Maričić sa svojim kvartetom objavio je album “Ibar”, na kome je uz narodnu pesmu “Stani, stani Ibar vodo”, snimio svoje originalne kompozicije inspirisane tradicionalima kao što su “Kad ja pođoh na Bembašu”, “Gde si dušo gde si rano” i “Nizamski rastanak”.

Koncertna promocija očekuje se 13. novembra u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu.

– Osnovna ideja za realizaciju projekta ”Ibar” je ista kao i prethodnih godina. Boraveći u Velikoj Britaniji, krajem osamdesetih i početkom devedesetih, kroz saradnju sa tamnošnjim džez muzičarima shvatio sam da svoju kreativnu, kompozitorsku delatnost treba da usmerim u pravcu korišćenja elemenata srpske odnosno balkanske tradicionalne muzike i da iz tog nepresušnog vrela crpim ideje za svoje nove džez projekte – rekao je Maričić.

Podsetiviši da “to nije novi koncept”, već ga je započeo trubač Duško Gojković albumom “Swinging Macedonia” (1966), gde je na predlog kolege Majla Dejvisa iskoristio ornamentiku muzike Balkana i napravio fuziju sa džezom, Maričić je istakao i da je Lala Kovačev napravio veliki iskorak u tom pravcu sa svojim projektom “Balkan Impressions”.

– Ne postoji univerzalna formula za stvaranje fuzije džeza i balkanske muzike. Možda je najveći izazov izbor pesme čije elemente koristite u svom kompozitorskom radu. Ovo kažem zbog činjenice da je ono čime se ja bavim  džez muzika, a da elementi tradicionalne muzike ovih prostora daju poseban šarm toj fuziji – ističe Maričić.

Pesma “Stani, stani Ibar vodo” je veoma logičan izbor za ovog umetnika s obzirom na to da je uvek voleo tu pesmu jer sadrži tradicionalne melodijske linije karakteristične za srpski melos.

– S druge strane, sama reč ”ibar” je transcedentna, jer je latinskog porekla. U Španiji imamo izraz ”iber”, pa imamo Iberijsko poluostrvo. U italiji imamo Tibar, a u Srbiji Ibar. Svi ti nazivi su istog porekla, pa se uklapaju u moju tvrdnju da je muzika univerzalni jezik. Zbog te univerzalnosti imena ”Ibar” sam odlučio da se i album tako zove – ističe džez klavirista.

Komponujući za album originale inspirisane tradicionalnim pesmama, Maričić je rekao da je bio inspirisan pristupom Stevana Mokranjca (1856-1914), čije se “Rukoveti” sastoje je od elemenata nekoliko narodnih pesama “koje je Mokranjac vrlo lepo i zavodljivo aranžirao za horsko izvođenje”.

– Imamo desetu rukovet, a ne horsku obradu narodne pesme “Biljana platno beleše”. Zato sam i ja ovim džez kompozicijama dao nazive ”Morava”, ”Bembaša”… jer sam imao nameru da naglasim da su to nove kompozicije, ali veoma inspirisane narodnim pesmama. Stvar je moje koncepcije od početka karijere da u stvaranju ovakve fuzije uvek očuvam originalne melodijske linije narodnih pesama, iako se radi o džez kompozicijama i adekvatnim aranžmanima – naglasio je Maričić.

Album “Ibar” Maričić je snimio sa basistom Slobodanom Batom Božanićem, bubnjarem Dušanom Ivaniševićem i Lazarom Del Toro Vegom, na udaraljkama, još krajem 2019. godine, zahvaljujući sredstvima SOKOJ-a na konkursu za kulturna davanja, ali potom PGP RTS nije mogao da objavi CD početkom 2020. zbog pandemije.

– U toku pandemije nisam bio u raspoloženju koje dozvoljava kreativan rad i istinski se divim kolegama koji su to mogli. Meni pogled u budućnost predstavlja uslov za kreativnost i život uopšte, a taj pogled je u toku pandemije bio veoma zamagljen – rekao je Maričić.

Za sada, Vladu Maričića očekuju nastupi 10. jula na smotri “Mermer i zvuci” u Aranđelovcu i 13. novembra na Kolarcu, a što se tiče koncertne promocije “Ibra” u inostranstvu, srpski muzičar ističe da se uvek trudio da svoj rad tamo predstavi koliko god su okolnosti to dozvoljavale, jer ljudi iz muzičkog posla “znaju koliko je teško doći do džež festivala u zapadno-evropskim zemljama zbog protekcionističke kulturne politike tih zemalja”.

– Džez na Zapadu ima znatno veću publiku nego u Srbiji i džez festivali su vrh kulturne piramide tog društva. Na festivale kao sto su “La vien” i “Nord si džez festival” dolazi sam krem tog društva, predstavnici aristokratije, vrha biznisa i društveno uticajni ljudi, zbog čega je društveni rejting festivala veoma visok i pored činjenice da ne okupljaju publiku koja se meri desetinama ili stotinama hiljada. Politčki uticaj tih festivala je ogroman, a budžeti najvećih u Evropi se mere milionima eura – rekao je Maričić.

Prema njegovim rečima, jedina šansa za srpske džez muzičare je finansijska pomoć države za odlazak na inostrane festivale, uz konkretnu diplomatsku pomoć pri samom ugovaranju nastupa na takvim festivalima.

Pročitajte još

Amira Medunjanin ekskluzivno za 24sedam: Zašto sam zbog muzike ostavila sve

– I pored finansijske pomoći i dalje postoje otpori da se džez muzičari iz Srbije pojave na scenama evropskih i svetskih festivala. Bilo bi bolje kada bi u našoj zemlji postojala profesionalna muzička agencija sa jakim kontaktima sa promoterima džez festivala koja bi, u saradnji sa državom, uspela da ugovori nastupe naših najboljih džez bendova. Posto su džez festivali vrh kulturne piramide zapadnih drudstava, naši nastupi na ovim festivalima svakako bi imali i određenu geopolitičku težinu – zaključio je umetnik.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi