Vitalij Manski za 24sedam: Gorbačov nije u stanju da sebi odgovori na neka pitanja i ne stidi se toga

Publika ovogodišnjeg Beldoksa odgledala je sinoć film “Gorbačov. Raj” čuvenog reditelja Vitalija Manskog, s kojim smo imali prilike da razgovaramo uoči projekcije.

Devedesetogodišnji Mihail Gorbačov trenutno živi u skromnoj kući u predgrađu Moskve, a kako ističe Manski, protagonista u njegovom filmu je predstavljen realno, “od krvi i mesa”.

– Istorija je već osudila Gorbačova, ali u istorijskom kontekstu on ostaje pobednik. Sude mu savremenici, a ne istorija. U mom filmu on nije neki Tutankamon, već čovek od krvi i mesa, i to će pomoći ljudima da shvate istoriju i kontekst. Gorbačov je realan i u svojim pozitivnim i negativnim osobinama, pritom ne mislim da je samo najiskreniji i najbolji, već i naivan, paradoksalan i slab.

Mislimo da znamo mnogo o ličnostima kao što je Gorbačov, ali kakav je on privatno? Kakvog ste ga upoznali tokom snimanja? Možete li uporediti Gorbačova dok je bio na vlasti i danas u svom skromnom domu u Moskvi?

Pre svega želim da istaknem da je on čovek zbog kojeg sam imao mogućnost da živim sa nadom i da danas imam izbor da živim u zemlji kojom ne vladaju ljudi s kojima imam suprotno mišljenje.

Vlast kvari čoveka, on posle vlasti ne može više da bude isti, zarazi se tom vlašću i bude zauvek promenjen. Gorbačov je jedinstven slučaj.  Kakav je bio tokom snimanja sa mnom, takav je bio i na filmu, ali i na vlasti. Čovek koji je vladao polovinom sveta, a uspeo je da se vrati normalnom životu.

S kojom emocijom ste radili ovaj film, a s kojom publika izlazi iz sale?

Mislim da je najjača emocija i utisak iskrenost u tome što Gorbačov nije u stanju da sebi odgovori na neka važna pitanja i ne stidi se toga. Politika nije za časne ljude. To nam život pokazuje. Što se tiče publike, film je prikazan samo na jednom festivalu dosad, ali je otkupljen za prikazivanje na brojnim svetskim kanalima poput Al Džazire. Iz Rusije nisam dobio nijednu ponudu za prikazivanje.

Kako će istorija pamtiti Gorbačova, kao simbol spasenja ili čoveka koji je odgovoran za raspad Sovjetskog Saveza?

Smatram da je sloboda jednog čoveka važnija od jedne imperije. Taj čovek je dao slobodu svojoj zemlji, a doživeo je da se ta zemlja odrekla slobode. Raspad SSSR-a desio se jer je Gorbačov dao slobodu političkoj eliti u pojedinim republikama, koje su mu potom postale opozicija, a pri tome je na događaje reagovao sporije od njih i usporavao je sopstvene reforme.

Na ovogodišnjem Beldoksu ste razgovarali sa našim čuvenim rediteljem Želimirom Žilnikom o, između ostalog, slobodi izražavanja na filmu. Ima li je i u kojoj meri danas?

Ne može postojati sloboda na filmu ako je nema u društvu. Zahvalan sam Gorbačovu što mi je dao tu mogućnost puta ka sreći kroz sve ove godine, ali ne postoji ni idealna sloboda, kao ni zemlja, a ja sam zahvalan na tome što ja nisam idealan, ali stremim ka slobodi. U dokumentarcima ne treba da postoji apsolutna objektivnost. U svojim filmovima ne sakrivam svoje mišljenje.  Smatram da su neprihvatljivi filmovi koji kod gledalaca izazivaju ista razmišljanja. Nakon mog filma želim da ljudi izađu sa dijametralno suprotnim osećanjima. Važno je da svoju ličnu subjektivnost ne posmatram kao konačnu istinu. To tada nije film, nije umetnost, već propaganda.

Pročitajte još

Potresna istinita priča o paklu Aušvica: Sećanja jedne od prvih partizanki u filmu „Pejzaži otpora“

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi