Nebojša Dugalić ekskluzivno za 24sedam: Naučili smo da o moralu sudimo iz vlastitih pozicija

I rat može naglo da stane kao i naš voz. I rat ima svog mašinovođu i svog kočničara – napisao je Dobrica Ćosić po čijoj trilogiji “Vreme zla” se ovih dana snima istoimena serija, a jednu od uloga tumači glumac Nebojša Dugalić koji u razgovoru za 24sedam ističe da je važno ekranizovati istorijska dela jer je dobro podsećati se vlastite pozicije i načina na koji se običan narod borio za opstanak.

– Dobro je da s vremena na vreme oživljavamo istorijske teme pogotovo kada su ih pisali svedoci koji su neposredno učestvovali u tim dešavanjima, kakav je bio Ćosić.  Iz svega toga se da mnogo toga pročitati kada je reč o stalnim sukobima koji su se dešavali na ovim podnebljima – kaže na početku Dugalić.

Zašto je ovaj prostor i dan-danas osuđen na sukobe?

Zato što je pozicija naše zemlje takva da uvek nešto mora da ide preko naših glava. Zato je dobro da sagledamo šta se sve zapravo dešavalo oko nas u to vreme, koje su se sile sukobile na ovom podneblju i kakve su to bile dileme i problemi običnih ljudi koji su pokušavali da prežive. Bila je prilično nezgodna situacija i teška jer to između čega je moglo da se bira, je zapravo bio jedan nemoguć izbor. Mnogi ljudi su stihijski birali strane ne znajući da li je to dobro, ali sticaj okolnosti je iznudio neke izbore, a posle toga istorija dobija svoj samostalni zamah.

Hoćemo li ikad nešto naučiti iz istorije?

Bojim se da od istorije nije moguće ništa naučiti i da će uvek postojati samo sila prilike. Danas se dešavaju slične stvari, samo što se promenio način, taktika, strategija… Na ovom podneblju velike sile imaju interese i zato se ovde uvek dešavaju takvi sukobi. Promenilo se vreme, a suštinski sve je isto. Ovde će uvek neko pokušavati da upliva, uvek ćemo morati da balansiramo između velikih sila, da nalazimo najbezbolnije pozicije, diplomatije. U „Vremenu smrti“ imali ste čuvenu tu situaciju sa generalom Nedićem koji je morao da bira da li će se suprotstaviti neprijatelju i time svoj narod svesno dovesti do stradanja ili će da pristane na saradnju, uprkos tome što su nam oni već jednom bili neprijatelji i tome što je to jedna vrsta ponižavajućeg odnosa. Pitanje je bilo da li napraviti revoluciju ili se stišati i spasiti što više ljudi. To su dileme koje su velike i ozbiljne. Ako pristanete da sarađujete – onda ste kolaboracionista, ako ne pristanete, onda svesno osuđujete neke ljude na smrt. To su delikatni izbori i nažalost ovi prostori su uvek imali mnogo takvih situacija.

Prošlog vikenda počela je druga sezona popularne serije “Državni službenik”  u kojoj igrate šefa bezbednosne službe. Koji su sada vaši utisci?

Prvi put sam i ja odgledao prvu epizodu. Izuzetno mi je jak utisak ostavila, iako sam već iz scenarija očekivao da će biti dobro. Prve epizode u narednim sezonama budu problematične, eksplikacija priče je najdelikatnija stvar – kako će se uvesti glavne linije, glavni odnosi, problematike… Ovde je zaista na svim planovima sve čitko uvedeno u priču. U različitim aspektima očekujemo mnogo neizvesnosti i to jeste umeće prve epizode.

Nova sezona u centru ima priču o digitalnom kriminalu i prikazuje koliku moć može da ima internet. Koliko je opasno kada je ta moć u pogrešnim rukama?

Pokazaće novu tendenciju promene paradigmi i ratovanja i opasnosnosti i borbe. Dovešće na videlo jedan potpuno novi tip problematike. O tome znamo uglavnom iz neke druge, treće ruke, a ovde ćemo se suočiti sa tim iz samog srca stvari – iz pozicije bezbednosnih službi, onih koji to iz prve ruke nadgledaju. Vidimo kako su se mnoge strategije i principi promenili. U prvoj epizodi shvatamo da čak američka zvaničnica koja je poslata da ovde nadgleda stvari ni sama ne zna za koga radi. Oni dobijaju naloge sa raznih strana, mnogo je zahteva, mnogo naloga, a u stvari niko nije siguran na kojoj stolici sedi. Mnogo je dramski uzbudljivije i neizvesnije, jer niko ne zna šta će doneti sledeći dan. Prosto se iz trenutka u trenutak pozicije menjaju, da više ne znamo šta se zbiva i kako nam se piše.

Ima li mesta moralu i etici u tom svetu? Može li se sačuvati ljudskost u takvom poslu?

Delikatno je to pitanje. Mi smo nekako naučili da o moralu sudimo iz vlastitih pozicija. Nisu svi morali isti. Naime, ne želim time da relativizujem moralne zahteve, već prosto nije isti moral nekoga ko naprosto, po prirodi službe, mora da radi neke stvari koje obični ljudi ne rade. Dakle, merila morala su sasvim drugačija na sasvim različitim pozicijama. Kada ste uključeni u beskonačan splet interesa, onda vi tu niste svoji i ne raspolažete sasvim svojim moralnim normama, a ni zahtevima. Ponašate se u skladu sa situacijom opstanka. A kada je tako, onda čovek najviše što može je da se trudi da ostane moralan koliko god je to moguće i koliko mu to prilike dopuštaju.
Neće se isto suditi čoveku koji se svakoga dana nalazi s glavom u torbi i nekome ko sedi bezbedno u svom domu i nema nikakvog upliva u prostore opasnosti i pretnji.

Nedavno ste prvi put kročili na scenu posle pauze i to u kompleksnom mjuziklu “Jadnici” u Madlenianumu. Kakav je bio osećaj i kako vidite budućnost teatra?

Bilo je divno posle dugo vremena stati pred publiku. To prisustvo na sceni uliva nadu da odolevamo baš ozbiljnim izazovima kada je reč o opstanku pozorišta i nadam se da će, barem u nekoj meri, pozorište preživeti i da će u nekom trenutku nastaviti u punom kapacitetu.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi