Massimo Savić: Ne mogu da prežalim smrt Milana i Margite

Pop pevač Massimo Savić pred svoj dosad najveći koncert u Beogradu, 18. septembra na Tašmajdanu, kaže da će biti drugačiji od dosadašnjih, održanih u Sava Centru, zadovoljan je prijemom singlova objavljenih tokom pandemije, i ističe da bi jednog dana želeo da obradi neke pesme Ekatarine Velike.

– Biće posebna priča na Tašu, definitivno drugačije od bilo kog Sava centra. Ne smem otkriti sve. Pisanje repertoara koncerta je za mene najteži zadatak. Kako interpolirati neke pesme, a da se sve poklapa sa gostima? Izvodiću neke pesme koje danas vrlo retko izvodim – rekao je Savić.

Pevač koji već više od decenije unazad drži koncerte u dvorani Sava centra za svoj prvi dolazak na otvoreni stadion Tašmajdan sam je napravio nacrt kompletne pozornice, gde će biti i posebno osvetljenje, a najavljuje kao gosta i subotičkog saksofonistu Gabora Bunforda, sa kojim prvi put sarađuje.

– Tašmajdan je prostor amfiteatarskog tipa u kome se može postići najbolji zvuk. Dobro znam šta će moj ton majstor napraviti od te večeri, i znam koliko je moj bend motivisan. Grupa „Vatra“ otvara koncert. To je jak bend koji želi da se predstavi mojoj publici – rekao je umetnik.

Pročitajte još

Milan Mladenović: Besmrtnost dečaka iz vode

Nakon koncertnog posta tokom pandemijskih meseci, Savić se vraća velikim koncertom pred beogradsku publiku uveren da muzičari i publika ne smeju dozvoliti da im počnu “atrofirati mišići”, čekajući da se sve potpuno vrati na staro.

– Moram pevati, svirati gitaru, kretati se na bini, jer ako stanem nekoliko godina – ko će me opet pokrenuti? Uverenja sam da oni koji čekaju da se sve vrati na ono apsolutno staro doba, možda se više nikada neće vrati na pozornicu – objasnio je zagrebački muzičar.

U jeku pandemije Savić je pre godinu dana objavio pesmu “Mali krug velikih ljudi”, čiji je autor vođa „Vatre“ Ivan Dečak, a nedavno “Putujemo i kad stojimo”, koje čine planiranu trilogiju uz raniju saradnju sa „Vatrom“ u pesmi “Nama se nikud ne žuri”.

– Ne znam zašto, ali izgleda da smo podsvesno Ivan i ja pogodili šta će se događati – naveo je Savić.

“Nama se nikud ne žuri” govori o dragocenosti svake sekunde života, dok Massimo za “Mali krug velikih ljudi” kaže da je nastala mesecima pre pandemije, ali su se potom “ljudi strahovito simbolično identifikovali sa tom pesmom”.

– Tek kasnije sam shvatio koliko je proročanskog bilo u Ivanovom tekstu. Sam naslov sugeriše – budi zadovoljan sa onim što ti stane u zagrljaj, sa onim što ti je najbliže – primećuje pevač.

Prema njegovim rečima, nedavno objavljena pesma “Putujemo i kad stojimo” je takođe nastala pre pandemije, “ali može se nadovezati na sve to – ukoliko si dovoljno maštovit, možeš proputovati svet u svojim mislima”.

Saviću je plan da objavljuje singlove i da onda, uz dodatno snimljenih nekoliko pesama, objavi novi album, naslednika albuma “Sada” iz 2018. godine. Takav pristup mu omogućuje da natera slušaoce i radijske urednike da više obrate pažnju na pojedine pesme, od kojih bi neke ostale zanemarene da su sve objavljene odjednom.

Pročitajte još

Večna svetlost crne princeze: Margita je bila nagrađena vanserijskim talentom, pa uništena srebrnom iglom

Massimo je počeo kao gitarista i pevač kultnog benda „Dorijan Grej“, koji je prvi koncert održao 1981. godine u zagrebačkom klubu “Lapidarij”. Posle dva albuma i velikog jugoslovenskog hita “Sjaj u tami”, bend se raspada 1986. a Savić se otisnuo u samostalnu pop karijeru. Upitan da li mu nešto znače ti jubileji – 40 godina „Dorijana Greja“ i 35 samostalnog pevanja primećuje da “ljudi vole na to da obraćaju pažnju”, ali da njega “samo podseća koliko je strašno puno godina prošlo”.

– Godina 1981. je bila kada nisi mogao kupiti gel za kosu, nije postojao, bilo ga je tek kasnije. Imao si kombinaciju malo koka-kole i piva, i da vidiš! Mi iz benda smo se sakrili iza nekog stuba u ”Lapidariju”, da nas niko ne vidi, i mešali pivo i koka-kolu i frizirali se – prisetio sa se osmehom Savić.

Prema njegovim rečima, “bila su to lepa vremena, izbor je bio da budeš zadovoljan onim što si imao, i bilo je puno više sreće i komunikacije”.

Samostalnu karijeru započeo je krajem osamdesetih nizom pop hitova autora Zrinka Tutića kakvi su bili “Stranac u noći”, “Moja Ljubica” ili “Benzina”, a svojevrsnu renesansu doživljava obradama klasika jugoslovenske pop muzike na albumima “Vještina” (2004) i “Vještina 2” (2006). Ipak, tada nije pokušao da snimi neku od pesama legendarnog beogradskog benda EKV, sa čijim članovima se družio i učestvovao u snimanju albuma “Ekatarina Velika” (1985).

Umetnik je rekao da će se jednog dana sigurno upustiti u to da snimi nešto od Ekatarine, jer bi želeo da “stavi akcenat na neke kompozicije”.

– Neke pesme mi leže apsolutno do ludila! Kao da je Milan Mladenović to pisao za mene, a ne za EKV. Tako ispada kad krenem da analiziram, kada vidim koliko mi to leži – ističe Savić.

Pročitajte još

Milan Mladenović: „Nisu dovoljne reči, samo obične reči da me vrate u život“

Podsetivši da je muzika EKV-a bila i ostala jako velika, da je kao i „Dorijan Grej“ uticala na brojne bendove kao što je „Vatra“, Savić je rekao da ne može da opiše koliko žali što više nisu živi gitarista i pevač Mladenović (1958-1994), klavijaturistkinja Margita Stefanović (1959-2020) i basista Bojan Pečar (1960-1998).

– Stalno mislim šta bi sada pravili… I garantujem da bi radili dobro. Nema govora da ne bi bili fantastični i danas – zaključio je muzičar.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi