Kao vitez umetnosti, elegantno je ušetao u kadrove svojih filmskih traka, i tamo nestao zauvek: Poslednje zbogom Goranu Paskaljeviću

Poslednji aplauz i „zbogom“ slavnom reditelju Goranu Paskaljeviću upućeni su danas u podne u Jugoslovenskoj kinoteci. Njegovi prijatelji, kolege i poštovaoci lika i dela odali su mu počast minutom ćutanja i emotivnim govorima u kojima su izrazili žal za svim onim što je mogao još da podari ovom svetu.

Supruzi Kristin i ostalim članovima porodice prisutni su izjavljivali saučešće, a među mnogobrojnim umetnicima bili su Radoslav Zelenović, Mira Banjac, Goran Marković, Branka Petrić, Katarina Žutić, Slobodan Šijan…

Svetlana Bojković je u svom govoru podsetila na to koliko je Paskaljević bio veliki umetnik i još veći čovek.
– Imam bolan osećaj da nam je Goran nekako otet, naglo iščupan iz života, zato što je bio veliki umetnik koji je mogao još mnogo toga da nam podari… nama glumcima, ali i publici do čijeg srca i duše je svojim filmovima dopirao. U njima je sve puno emocije, empatije, lirike i nežnog humora. Bio je čudesan filmski autor bogatog dela. Goran je voleo život i uživao je u njemu… Smrt je, ipak, na kraju prekinula taj put, a imao je na umu da snimi još filmova… Proslavio je našu kulturu širom sveta. Bio je naizgled vrlo racionalan momak, duhovit, smiren…, ali u sebi je krio tananu ranjivost i zaista duboku senzibilnost koju je uspevao da kroz svoje umetničko delo izrazi, i to ga je odvajalo od svih. Život je, nažalost, ispao kratak. Dragi Gorane, hvala što sam imala sreću da dobijem priliku da igram u svom prvom, a tvom drugom filmu „Pas koji je voleo vozove“. Neka ti je slava i hvala – kazala je Bojkovićeva.

Nakon nje, prisutnima se obratio i reditelj Darko Bajić, koji se prisetio prvog susreta sa Paskaljevićem i zajedničkog putovanja u Brazil.

– Sećam se kada mi je rekao: „Slobodu ne možeš imati, ako je istinski sam ne potražiš.“ Goran je tragao za potpunom slobodom i njegovi filmovi bili su njegov slobodan prostor. Pronalazio je put kroz svoje junake do naroda različitih kultura, tradicija, verovanja… Svet je bio skrojen po tebi, Gorane, a prihvatio te je zato što, gde god da si snimao, osećao si se kao kod svoje kuće – rekao je Bajić.

O slavnom reditelju govorili su i Đorđe Sibinović, francuski ambasador Žan-Luj Falkoni, direktor fotografija Milan Spasić i poznati scenograf Miljen Kljaković Kreka, koji su, prisećajući se slavnog sineaste, istakli da je bio filmski velikan, reditelj koji je magijom pokretnih slika činio čuda.
– Goran jeste iza sebe ostavio bogat i značajan filmski opus, s jedne strane bio je vrstan profesionalac, majstor filma, a s druge, jednostavan čovek koji je u sebi nosio dobrotu i empatiju. Moj veliki prijatelj je bio humanista i osetljivo biće – pun tuge – kazao je Kreka.

Reditelj Nebojša Bradić video se sa svojim prijateljem u avgustu i, kako je ispričao, nije mogao ni da pretpostavi da će to biti poslednji put.

– Znao je da smo skloni očajavanju zbog neizvesnosti koju bolest nosi i nije želeo o tome da govori. Do kraja, koji je možda samo on naslućivao, bio je optimista. Poklonio sam mu biografiju Ive Andrića, čiji podnaslov me je podsetio na njega – Jedan evropski život. Goran je živeo jedan takav život. Neverovatnom upornošću temeljno je radio na približavanju pojedinaca, kultura i naroda. Pokušavajući da spoji nespojivo, da integriše suprotnosti, da zlo pobedi dobrim… Naš Goran, Beograđanin, Nišlija, Parižanin, kosmopolita, živeo je jedan evropski život punim plućima i velikim srcem. Svom narodu, na ovim nemirnim balkanskim prostorima podario je filmove prožete lirskim tonovima, socijalno osetljive, ideološki jasne, koji će svojim sadržajem, jačinom i porukom zauvek miriti. Poslednji put kada smo se videli sećao se svojih „Optimista“, kao da je u njima ostavio poseban umetnički testament. Čini se da je Goran želeo da se njegovi mali, napaćeni i naizgled naivni junaci konačno probude i počnu žestoko da se bore kako bi pronašli najbolji od svih svetova. Nažalost, to buđenje nikad nije dočekao. Verujem da je, kao vitez umetnosti, elegantno ušetao u kadrove svojih filmskih traka i tamo nestao zauvek – rekao je Bradić, i svoj govor zaključio rečima persijskog filozofa Rumija: „Opraštanja su samo za one koji vole svojim očima, za one koji vole srcem i dušom ne postoji rastanak.“

Glumac Sergej Trifunović svoju prvu ulogu ostvario je u filmu „Tuđa Amerika“, a ovom prilkom se prisetio mnogobrojnih putovanja sa rediteljem i svega onoga čemu ga je Paskaljević naučio tokom karijere.
– Uvek sam se pitao kako čovek snima film usred najgore sotonizacije Srbije… Mi idemo kombijem, brinemo kada će nas bombardovati, a on snima film u kojem učestvuje 17 nacija. To je Goran Paskaljević. Fascinantan čovek. Sećam se svakog trena i dana svog prvog filma. I dan-danas ne mogu da razumem, i fasciniran sam, otkud toliko poverenje koje je imao prema meni – govorio je Trifunović.

Na kraju komemoracije, Jugoslav Pantelić je pozvao sve da pogledaju film „Poseban tretman”, u kojem je jednu od uloga igrala neponovljiva Milena Dravić, koja je ovaj svet napustila na današnji dan, a koja je i nagrađena na Kanskom festivalu za najbolju sporednu ulogu.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi