Anja Alač za 24sedam: Za tugu i bol treba imati strpljenja

Glumicu Aleksandru Anju Alač publika širom sveta mogla da je da gleda u revolucionarnom poduhvatu Beogradskog dramskog pozorišta – prenosu uživo predstave “Kad su cvetale tikve”, a ona u razgovoru za 24sedam govori o tom jedinstvenom iskustvu, ali i velikim projektima koji je očekuju u narednoj godini.

– Ovo je zaista prvi put da smo imali tu vrstu igranja i ono što je zaista bilo zanimljivo je taj susret kamere i scene. Često nas pitaju u čemu se bolje snalazimo, da li pred publikom u pozorištu ili pred kamerom na filmu, a ovo je bila prilika da osetimo jedinstvo toga. Dok smo igrali, morali smo da budemo svesni da nas snimaju kamere, ali i da se ponašamo kao da one nisu tu. Mislim da najveći uspeh cele predstave to što smo svi igrali kao tim i što je svako bio spreman da pomogne i čak i improvizuje ako treba, uprkos činjenici da kamera snima krupan kadar i da joj ništa ne može promaći – kaže glumica.

Ona dodaje da je uvek pravo osveženje kada igrate predstavu jako dugo, u slučaju “Tikvi” to je skoro 100 puta, a da imate priliku za nešto novo.

– Te večeri smo bili prisutniji nego ikad, valjda i zbog dodatne treme koju smo imali jer je svima nama bilo novo iskustvo, te mislim da je predstava zasijala novim životom iako nije bilo publike direktno ispred nas – kaže Alač.

U narednoj godini u Beogradskom dramskom pozorištu očekuju je dva velika projekta jedan je “Tiho teče Misisipi”, što je prvi put da će roman Vladimira Tabaševića zaživeti i na sceni, a drugi je “Living room” Ersana Mondtaga.

U oba komada igra sa svojom majkom glumicom Vesnom Čipčić, što joj, kako kaže, pričinjava posebno zadovoljstvo, a govoreći o samoj tematici kaže da je srećna što ima priliku da učestvuje u predstavi koja se, između ostalog, bavi i ženama, njihovom pozicijom i suočavanjem sa bolom i gubicima kroz život.

– Značajno u ovoj predstavi je način pristupanja onome što nam se dešava. U smislu emocije najvažnije je tretiranje bola. Mislim da mi nismo dovoljno edukovani šta znači proces tugovanja, koliko je važan i koliko treba imati strpljenja i dati mu vremena. Stalno nam serviraju imperativ “budi srećan, guraj, glavu gore, smej se”, a nekad, kada čovek padne, jako mu je važno da to zaista proživi i prihvati kao sastavni deo života – smatra glumica.

Osvrćući se na trenutnu situaciju sa pandemijom ističe da svi koji ljudi na planeti prolaze kroz određeno tugovanje i nikom nije lako.
– Lično, snagu pronalazim u poslu koji volim, jer mi gluma daje slobodu i snagu. Takođe, tu su moji dragi ljudi i prijatelji ali i sitne životne stvari koje gajim i kojih se držim, jer me one čine ovakvom kakva jesam.

Pročitajte još

BDP piše istoriju: Prenos “Tikvi” pratilo više hiljada ljudi u 572 grada širom sveta

24sedam sa glumcima Beogradskog dramskog pozorišta: Deset velikih premijera u 2021. godini

Na pitanje s kakvim osećanjem dočekuje Novu godinu i period koji sledi, kaže da se, kao i svi, nada ozdravljenju sveta.

–  Čini mi se da smo navikli da budemo u mislima i da konstantno razmišljamo šta je bilo u prošlosti, šta će doneti budućnost. Mnogi su previše opterećeni ambicijama i grabljenjem napred, a mislim da je nekako najvažnije da iz ove situacije naučimo da na takve nedaće ne smemo da gledamo kao na nešto što nas sputava da živimo, jer ne znamo šta će biti za mesec dana, već naprotiv, kao da nas život i univerzum uče da budemo i živimo sad i ovde, da verujemo i da se čuvamo zajedno.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi