Sećanje na Marinka Madžgalja: “Mama, ako nastavim ovako prestaću da dišem”

“Duhovit, šarmantan, dobar, neodoljiv i talentovan za sve”, reči su prijatelja i svih onih koji su poznavali glumca Marinka Madžgalja koji je preminuo prerano, u 37. godini, 26. marta 2016. godine, nakon borbe sa teškom bolešću.

Madžgalj je rođen na današnji dan, 21. avgusta 1978. u Beogradu, ali je veći deo detinjstva proveo u Kotoru, gde je odrastao. Diplomirao je 2000. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesorke Gordane Marić, nakon čega je ostvario brojne pozorišne, filmske i televizijske uloge, a bio je uspešan i kao pevač i voditelj. Sa prijateljem Ognjenom Amidžićem osnovao je bend “Flamingosi”, sa kojim je postigao veliku popularnost.

Proslavio se ulogama u komedijama i komičnim serijalima “Crni Gruja” i “Drug Crni u NOB-u”, te ljubavnim dramama “Ranjeni orao” i “Greh njene majke”. Publika ga pamti na sceni Ateljea 212 gde je maestralno igrao u predstavama “Sedam i po”, “Zbogom SFRJ”, “Sveti Georgije ubiva aždahu”, “Avgust u okrugu Osejdž” i “Kazimir i Karolina”.

Ostvario je zapažene uloge i u predstavama Jugoslovenskog dramskog pozorišta kao što su “Šine”, “Hamlet”, “Govornica”, “Molijer”, “Kako vam drago”, “Zapisi iz podzemlja”, “Iz junačkog života građanstva”. Igrao je i u Bitef teatru, Narodnom pozorištu, Pozorištu Slavija, Dadovu, a publiku je osvojio u Madlenianumu u komadu “Doručak kod Tifanija” gde je sa bivšom suprugom glumicom Dubravkom Mijatović oživeo kultni film.

Nažalost, u 37. godini prekasno je saznao za bolest s kojom nije uspeo da se izbori. Kada su mu lekari saopštili da mu je ostalo još tri meseca života, on ih je, prema rečima prijatelja i porodice, koristio “do poslednjeg daha”. Snimao je seriju u Crnoj Gori, išao je na hemioterapije i uradio nešto što je sakrio od mnogih, a što mu je bilo jako važno – 20 dana pred smrt se krstio u manastiru Ostrog, iako je zbog slabosti to jedva izdržao.

U jednom trenutku, delovalo je da se Marinkovo zdravstveno stanje popravlja zbog čega je na Fejsbuku napisao: „Prijatelji, mnogo pošte je stiglo! Svi ste tako dragi, ljubazni i puni lepih reči i želja! Hvala vam na svakoj napisanoj reči, hvala za sve medikamente koje preporučujete, hvala na željama za brzo ozdravljenje! Potrudiću se da što pre zaigram na sceni, stanem pred filmsku i TV kameru i ponovo budem sa svima vama. A i zapevam! Voli vas sve vaš Maki!“

Nažalost, bolest je bila jača. Sahranjen je 29. marta na Novom bežanijskom groblju uz zvuke pesama “Jedan dan života”, “Mama Huanita”, “Bolujem ja”, “Tiho noći”, “Na te mislim”, “Što se bore misli moje”.

Dve godine nakon glumčeve smrti, udruženje koje je ponelo njegovo ime, preraslo je u fondaciju “Marinko Madžgalj”, koja je za svoju misiju postavila usavršavanje lekara u oblasti raka pankreasa.

Marinkova majka Mirjana je prvi put nakon smrti smrti sina progovorila prilikom svečanog otkrivanja murala posvećenom pokojnom glumcu pored Ateljea 212, početkom ove godine.

– Živeo je srećan život. Od svoje 11 godine znao je da će biti glumac, bio je stalno nasmejan baš kao na ovom muralu. Bio je duhovit, nestvaran, da poželite takvog sina. Mnogo čeznem za njim. Posle pet godina prvi put govorim o njemu, hvala vam što ste došli ovde danas. Ponosna sam što je naš sin i divno je biti majka takvom detetu, za svaki ponos je bio – rekla je kroz suze potresena majka i dodala:

– Imao je neverovatnu energiju. Svuda je stizao i sve je želeo. Kazao mi je jednom: “Mama, ako nastavim ovako prestaću da dišem”. Zaista je živeo radost življenja. Što kaže njegova drugarica Tamara Krcunović, kad Marinko dođe sve počinje, kad ode, sve staje. On je zaista obeležio generaciju glumaca.

Tom prilikom ispred Ateljea 212 okupili su se njegovi prijatelji Andrija Milošević, Ognjen Amidžić i mnogi drugi.

– Mi stalno pričamo o njemu i prepričavamo dogodovštine. Kao jako mlad nas je napustio, a bio je sigurno jedan od najtalentovanijih u ovoj zemlji. On zaslužuje da ima ovakav mural, da se, kada ga pogledamo, setimo njegove životne radosti i energije, njegovih osmeha i zagrljaja… Bio je poseban čovek, neverovatna ličnost. I dalje nas on nekako puni tom energijom. Napisali smo na muralu “Fališ mi ti”, po njegovoj pesmi koju je stvorio sa Ognjenom Amidžićem, a i zato što nam fali on. Dodali smo – “Dragi naš Maki, volimo te beskrajno”, ali šta god da smo napisali bilo bi lepo, jer se svi sećamo samo divnih stvari – rekao je Andrija Milošević i dodao:

– Ovo je lepa stvar i kao promocija za mlade ljude, jer je promocija velikog prijateljstva, a to je ono što ti na kraju ostaje u životu. Kada bismo imali zastavu prijateljstva Marinko bio bio grb na njoj. Mladi na to treba da se ugledaju, da znaju da nije sramota voleti, plakati imati emociju, da nije agresija to što te određuje. Određuju te kao čoveka ovakve divne stvari!

Poslednji pozdrav Marinku Madžgalju

Mnogi Marinkovi prijatelji su se u trenutku njegove smrti emotivnim rečima oprostili od velikog glumca.

Pisac Žarko Jokanović: “ Otišao… A, ostaje… Zauvek… Zbogom velikom glumcu i sjajnom čoveku. Zbogom, dragi naš prijatelju…“

Sergej Trifunović: „Gade Masni… oči strikove. Ne prošetasmo se i ne snimismo ono.“

Stefan Kapičić: „Poslednji pozdrav mom bratu i prijatelju, večitom dečaku i jednom od najvećih talenata sa ovih prostora. Laku noć, divni Marinko. Voli te brat.“

Nenad Jezdić: „Ako pogledamo sve ukupno, siguran sam da je on u nama odigrao ulogu života. Siguran sam da je iza sebe ostavio to da treba svi da sledimo to što je on bio u našim životima. Bio je tako blag, trpeljiv, komunikativan i neincidetan, a ja sam siguran da ću zahvaljujući toj blagosti, ako sam mu bio prijatelj, biti bar malo blag kako je on bio. Iako je bio mlađi od mene moraću da naučim od njega da živim tako blago jer to je ono što me je on sigurno naučio u ovom životu.“

Ognjen Amidžić: „Neverovatno je šta smo sve doživeli i preživeli.  To je sigurno jedan od najtalentovanijih ljudi koje sam ja upoznao. Ipak, Marinko je najviše bio glumac. I bio je lenj, kasnio je uvek i svuda. On je možda umro. Ali, kako kažu – mrtvi su samo oni koje svi zaborave.“

Pročitajte još

Dan kada je rođen Gospodin glumac Dragan Nikolić: Posebno lice u igri svetla i tame

Andrija Milošević: „On ne nedostaje samo nama, nego i nekim hiljadama ljudi koje je poznavao. U tome je njegova veličina. On će za mene da živi. Zauvek da živi. Želim da mu poručim da sam mu ukrao mnogo fora. Zbog toga sam ga i ranije stalno zvao. Da mu kažem da sam mu ukrao foru… i još neku… i još neku… Nastaviću to da radim jer će na taj način on nastaviti da živi kroz mene.“

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi