Branislav Nušić: Savremen i svevremen

Branislav Nušić je bio srpski književnik, pisac romana, drama, priča i eseja, komediograf, začetnik retorike u Srbiji i istaknuti fotograf amater. Takođe je radio kao novinar i diplomata. Rođen je 20. oktobra 1864. godine u Beogradu, kao Alkibijad Nuša, u cincarskoj porodici Đorđa i Ljubice Nuše. Kada je napunio 18 godina promenio je ime u Branislav Nušić. Diplomirao je na pravnom fakultetu u Beogradu 1884. godine. Bio je oženjen Darinkom Đorđević. Imali su dve ćerke i sina. Starija ćerka je umrla mlada, a sin je poginuo u ratu kao jedan od 1300 kaplara. Branislav ga nikada nije prežalio, a svoja osećanja iskazao je u proznom delu „Devetsto petnaesta – tragedija jednog naroda”.

Bio je majstor komedije, humora i smeha i jedan od najznačajnijih srpskih književnika svih vremena. Sa samo devetnaest godina, napisao je svoju prvu komediju „Narodni poslanik” i pokazao fantastično razumevanje društvenih prilika i vanserijsku veštinu pisanja. Prvenstveno je pisao o ljudima i svemu oko njih. Najpoznatiji je po svojim komedijama: „Protekcija”, „Svet”, „Put oko sveta”, „Gospođa ministarka”, „Narodni poslanik”, „Mister Dolar”, „Ožalošćena porodica”, „Pokojnik”, „Dr”, „Sumnjivo lice”, „Ne očajavajte nikad” i romanima: „Autobiografija”, „Opštinsko dete” i „Hajduci”. Pisao je i drame: „Tako je moralo biti”, „Jesenja kiša”, „Iza božijih leđa”, „Pučina”, „Kirija”, pripovetke: „Politički protivnik”, „Posmrtno slovo”, „Klasa”, „Pripovetke jednog kaplara” i tragedije: „Knez Ivo od Semberije”, „Hadži-Loja”, „Nahod”, „Hadži-Ena”, dok se danas sve više skreće pažnja na njegov značaj kao teoretičara retorike. Osim što je pisao za pozorište, radio je kao dramaturg ili upravnik u pozorištima u Beogradu, Novom Sadu, Skoplju i Sarajevu. U svojim delima ovekovečio je svakodnevicu srpskog društva u 19. i 20. veku, a njegove sociološke analize su aktuelne i danas.

Za sebe je govorio da je humorista, a ne satiričar. Njegov humor nije gorak i ne podstiče podsmeh, već izaziva zdrav smeh i praštanje. Iako je ismevao ljudsku sujetu, glupost, lažno dobročinstvo i licemerje, u tom ismevanju nikad nije bio zlonameran i otrovan. Bio je i ostao savremen i svevremen.

Preminuo je 19. januara 1938. godine u 74. godini života. Kada je umro, zgrada Narodnog pozorišta u Beogradu bila je obavijena crnim platnom. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.

Citati Branislava Nušića:

Istina je često puta nepostojanija od zablude.

Mudrost je ljudska često zbir ljudskih ludosti.

Pravda je često puta teža ljudima od nepravde.

Mržnja onih koji su zli nije toliko opasna kao njihovo prijateljstvo.

Na pozornici se prvo digne zavesa pa se tada odigrava drama. U životu to drugačije biva: prvo se odigra drama pa se onda podigne zavesa.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi