Novi roman Orhana Pamuka “Noći kuge”: Jeziva sličnost sa današnjom pandemijom

01.04.2021

11:43

0

Autor: Dejan Ćirić

Autor je ovo delo pripremao četrdeset, a pisao četiri godine

Novi roman Orhana Pamuka “Noći kuge”: Jeziva sličnost sa današnjom pandemijom
Profimedia

Turski pisac, dobitnik Nobelove nagrade, Orhan Pamuk objavio je roman “Noći kuge” o pandemiji s početka 20. veka, a izlazak njegove nove knjige podudara se sa pandemijom koronavirusa. Autor kaže da je zapanjen sličnostima i da su ga izdavači požurivali da ga završi.

– Pripremao sam se i razmišljao o ovom romanu 40 godina i pisao ga duže od četiri godine. Priča iz romana vezana je za svet za koji sam mislio da ljude neće zanimati. Ali iznenada, sa pandemijom koronavirusa, ljudi su počeli da žive sve to iz prve ruke, to o čemu sam ja pisao u romanu. Ispalo je kao da se nešto što ste radili u potaji iznenada pojavilo – rekao je Pamuk u intervjuu poznatom turskom listu “Hurijet”.

“Noći kuge” govore o epidemiji iz 1901. godine, vremenu bubonske kuge, takozvane treće pandemije kuge, koja je odnela milione života.

– Zahvaljujući ‘Noćima kuge’, romanu koji pišem, novinari i ljudi iz mog okruženja mi u poslednja dva meseca neprekidno postavljaju pitanja o prošlim epidemijama. Najčešće me pitaju ima li sličnosti između pandemije korona virusa i epidemija kuge i kolere u prošlosti. Ima, i to mnogo. Ali slični mikrobi i virusi nisu razlog što epidemije opisane u istoriji i književnosti međusobno liče, suština je, po mom mišljenju, to što se mi, ljudi, uvek isto ponašamo – napisao je čuveni autor u eseju pod naslovom “Čemu nas mogu naučiti romani o velikim pandemijama” za “Njujork tajms” u aprilu 2020. godine, u jeku prvog talasa pandemije.

Profimedia

Poricanje je prva stvar koja se ponavlja u svim epidemijama i pandemijama, smatra turski književnik.

– A prvo pravilo je, čini se, to da države i lokalne vlasti nikada ne reaguju na vreme. Da bi se epidemija na početku mogla poricati, isprva se manipuliše rečima i brojevima. U ‘Godini kuge’, najedukativnijem delu o kugi i ponašanju čoveka, Danijel Defo piše kako su unezverene londonske vlasti po izbijanju epidemije 1664. godine, u nameri da prikažu manji broj smrtnih slučajeva od zaraze, naložile da se neke druge, izmišljene bolesti upisuju kao uzrok smrti u pojedinim kvartovima. Alesandro Manconi, pak, u svojim ‘Verenicima’, možda najrealističnijem romanu o milanskoj kugi iz 1630. godine, staje na stranu ozlojeđenog stanovništva i piše da se, uprkos svim prefektovim upozorenjima, opasnošću niko nije bavio, štaviše, da jedan princ nije hteo da otkaže slavlja povodom svog rođendana. Razloge zbog kojih se zaraza brzo širi Manconi navodi s mudrošću koja u sećanje priziva današnju situaciju: nedovoljnost zabrana i naredbi, ležernost u njihovom sprovođenju i ravnodušnost stanovništva – zapisao je tada Pamuk.

Pročitajte još

Orhanu Pamuku je Nobelova nagrada za književnost dodeljena 2006. godine. Autor je knjiga “Bela tvrđava”, „Sneg“, “Novi život”, “Zovem se Crveno”, “Muzej nevinosti”, “Istanbul“ i mnogih drugih. Sa prodatih 13 miliona knjiga prevedenih na 63 jezika postao je najčitaniji turski pisac. Predaje kreativno pisanje i komparativnu književnost na Univerzitetu Kolumbija u Americi.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi