Preko dve hiljade glumaca nije uspelo, a onda je iz Edvarda Nortona izašla zver: Usledila je jedna od najvećih nepravdi u istoriji Oskara

Film "Iskonski strah" (Primal Fear), je polovinom devedesetih imao sve što jedan holivudski hit traži: zvezdu koja prodaje karte, budžet od 30 miliona dolara i scenario o kojem se uveliko šuškalo. Nedostajao je samo jedan "sitan detalj". Glavna karika u vidu sporedne uloge. Preko dve hiljade glumaca prošlo je kroz audiciju za lik Arona Stamplera, pošto ga je Leonardo Dikaprio odbio, iscrpljen tadašnjim tempom snimanja. Vil Viton je bio sledeći na listi, ali je odlučio da mu je prioritet diploma glumačke škole i tim potezom sebi uništio karijeru. 

Nisu imali "ono nešto"

Ričard Gir i režiser Gregori Hoblit morali su da se pregrupišu i sačekaju zamenu. Svi mladi glumci u Los Anđelesu već su pročitali scenario i pohrlili na audiciju. Životna šansa. Pedro Paskal, Džejms Marsden, Džejms Van Der Bik, Deni Masterson, Edvard Furlong... Bili su blizu, ali nisu imali "ono nešto". Neki tamo nepoznati momak, po imenu Met Dejmon, bio je toliko razočaran što su ga odbili da je krenuo da kupi dve povratne karte za rodni Boston. Sebi i najboljem prijatelju iz detinjstva Benu Afleku. Pre toga mu je rekao, više u šali, kako im jedino preostaje da sami napišu scenario i glume u filmu. Ben je podigao obrvu, posadio druga preko puta radnog stola i počeli su da bacaju ideje na papir. Rezultat je bio scenario za film "Dobri Vil Hanting", koji ih je lansirao među najmoćnije holivudske tandeme svoje generacije.

Profimedia

Niko nije mogao da sklopi oba lika u jedan

Ono nešto što je falilo Metu i ostalim glumcima, posedovao je totalni anonimus koji je konkurisao među poslednjima. Samo par dana pre nego je Ričard Gir skoro digao ruke od projekta. Većina kandidata mogla je fantastično da odglumi negativnog Roja, a tek poneki pozitivnog Arona. Međutim, niko od njih nije mogao da sklopi oba karaktera u jedan. Sve dok se na bini nije pojavio Edvard Norton. Stidljivo, tiho, nesamouvereno. A onda je iz njega izašla zver i progutala ceo kasting tim. Ostalo je američka istorija.

Profimedia

Bez Oskara

Aronovo mucanje u filmu je čista improvizacija. Lik nije mucao ni u knjizi, ni u originalnom scenariju. Ne, to je čist potez genijalca. Gir je bio toliko oduševljen Nortonovim nastupom da smo dobili jedan od najboljih filmskih WTF momenata na kraju filma, čak tri godine pre "The Sixth Sense" mindblow-a. "Iskonski strah" je prvobitno trebalo da se završi u sudnici, ali je Ričard velikodušno prepustio spotlight mlađem kolegi. Tako smo, magijom umetničke nesebičnosti, dobili nadograđenu završnu scenu koja je film izdigla na sasvim novi nivo i donela Edvardu nominaciju za Oskara.

Profimedia

Norton nije osvojio nagradu, navodi IGN Adria. Akademija je odlučila da se iskupi za prošlu godinu i dodeli je Kjubi Guding Džunioru. Zašto? Zato što je Martin Landau "oteo" Oskara Semjuelu L. Džeksonu (Petparačke priče) na prethodnoj ceremoniji. Potez koji je vikao "rasna diskriminacija" na sav glas i postavio osnov za trenutno stanje gde je igrica u potpunosti obrnuta.

Jedan mladi čovek se pojavio na pravom mestu u pravo vreme i pokazao da ti ne trebaju ni mama, ni tata, u industriji ako imaš talenat i par čeličnih loptica u predelu struka. Bitan je status, statua na polici je ništa do ukras. 

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam