"Došlo je vreme da mi ljudi ustaju u autobusu": Svetozar Cvetković o životu i glumi

Glumac Svetozar Cvetković ocenio je da nedavna pozorišna Sterijina nagrada i prošlogodišnje filmsko priznanje "Pavle Vuisić“ zaokružuju put koji je prošao baveći se 40 i nešto godina svojim poslom.

ATA Images/Dušan Milenković

- One neminovno postavljaju pitanje da li ima smisla i dalje trajati u tome, i pokušavati da traješ u tome, ukoliko ti je neko odao priznanje za ono što si uradio - rekao je Cvetković Tanjugu.

Vreme je za mlađe

Cvetković je priznao da bi "možda trebao biti svestan da sada mlađi ljudi mogu da dođu na red da pokažu šta znaju da urade u ovom poslu“.

- I jedna i druga nagrada daju neki pečat bilo kome ko bi ih dobio. I onda shvatite da što se tiče onoga što ste igrali, ali i godina života, dolazite na mesto gde vam ustaju u autobusu - rekao je glumac.

Dusan Milenkovic/ATAImages

Cvetkovića su do kraja njegovih tridesetih godina još uvek smatrali za mladog glumca, ili mladog upravnika Ateljea 212, kao kada je svojevremeno bila došla spisateljica Vedrana Rudan.

Očekivala sam zadriglog upravnika

- Rekla mi je: ‘Očekivala sam da će se pojaviti neki debeli zadrigli koji će me ucenjivati nešto oko novca, a onda se pojavio neki 'kit' (frajer) u trapericama (farmerkama) koji meni soli pamet o predstavi - nasmejao se glumac.

Cvetković je dodao da bi "čovek morao da osvesti sebe, da se ne zadržava u godinama koje nisu njegove i da prema tome uspostavi odnos prema stvarnosti".

ATA Images/Antonio Ahel

Navevši da trenutno igra u devet predstava, Cvetković je pomenuo da je najduže izvođenje od 25 godina komada "Art" Ateljea 212, na čijem početku je "bio zdravih moždanih ćelija, pa nije bilo potrebno posebno pripremanje".

Tekst može da se zaboravi

- Ali kod predstava kao što su "Svaka ptica svome jatu" ili "Gospoda Glembajevi", u kojima igram starog Ignjata, moram ozbiljno da se pripremim, često i dan ranije - priznao je Cvetković.

Istakavši da glumac mora biti siguran i slobodan na sceni, Cvetković je ocenio i da je improvizacija dozvoljena do određene mere, ali uvek uz podršku drugih.

Tanjug/Jadranka Ilić

"Tekst može da se zaboravi. Kad igram Fausta, to je stih. Ako nedostaje jedan stih, pogledam u suflerku. Ona kaže, ja ponovim i nastavim. To nije stvar učenja napamet, već glave koja radi kako radi“, pojasnio je Cvetković.

Iskustvo igranja predstave "Kako sam naučila da vozim" u Hartefakt kući, pozorišta smeštenog u jednom beogradskom stanu, Cvetković je opisao kao izuzetno intenzivno zbog blizine publike.

Promo/Marko Stojanović

- Gledaoci su na 20 centimetara. Vide sve - i telo, i lice, i srce. Ako nema istine, oni to odmah prepoznaju. Zbog toga svaka čast (direktoru Hartefakta) Andreju Nosovu i ekipi Hartefakta koji su uspeli da to održe na visokom nivou - ocenio je Cvetković.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi