Saznajte ko je "Fantom slobode": Izložba umetnika koji se odrekao jedne stvari i stvorio svoj mistični svet (FOTO)

U Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini otvorena je prva samostalna izložba beogradskog umetnika Jovana Marinkovića, pod nazivom „Fantom slobode“. Prisutnima su se obratili dr Ivana Bašičević Antić, direktorka MNMU, i akademik Radomir N. Saičić, koji je svečano otvorio izložbu.

Promo/Marija Konjikušić

Motivi iz sveta filma, književnosti i umetničkih pokreta

Dr Ivana Bašićević Antić je u svom uvodnom obraćanju istakla:

- Umetnički opus Jovana Marinkovića donosi nove aspekte u višedecenijske procese promišljanja i teoretizacije umetnosti, koja nastaje izvan dominantnih strategija takozvanog mejnstrim centra. Marinković ne samo da je stekao akademsko obrazovanje, već ga je nadogradio sticanjem zvanja magistra, što znači da je po profilu visokoučeni umetnik. U svom radu on, međutim, svesno bira da stvara prateći svoju ličnu viziju šta umetnost jeste i šta treba da bude, crpeći motive i podsticaje iz sveta filma, književnosti, ali i istorijskih umetničkih pokreta poput Nadrealizma. Izolovane, osamljene jedinke pored kojih život brzo protiče, koje taj život posmatraju iz specifičnih uglova, postaju predmet njegovog slikarstva.

Promo/Marija Konjikušić

Ono što se ne vidi na prvi pogled

Radomir N. Saičić je u svom govoru naveo:

- Za mene su slike Jovana Marinkovića poziv na metafizičko promišljanje sveta u kome živimo i naše pozicije u njemu. Likovi, manje ili više ljudski, ponekad suptilni i ponekad groteskni, geometrijski oblici, egzotične životinje, detalji u pozadini, celokupan ambijent - sve to je vrlo konkretno i figurativno predstavljeno. Ali, slika odaje utisak da je u njoj najvažnije upravo ono što nije prikazano, i što se na prvi pogled ne vidi.

Promo/Marija Konjikušić

O umetniku

Jovan Marinković je rođen 1965. u Kruševcu. Fakultet likovnih umetnosti upisao je u Beogradu 1984. kao jedan od retkih koji su imali direktnu prolaznost na drugu godinu studija. Diplomirao je 1989. na Odseku za slikarstvo ne bi li dve godine kasnije magistrirao crtež na matičnom fakultetu. Živi i stvara u Beogradu.

Promo/Marija Konjikušić

Marinković je do sada izlagao na samostalnim izložbama u prestonici, u prostorima kao što su Galerija Zadužbine Ilije M. Kolarca, Galerija Kulturnog centra Beograd, Srećna Galerija SKC-a, Galerija SULUJ-a, Galerija ULUS-a. Učestvovao je 1997. na beogradskom 38. Oktobarskom salonu, jednoj od najznačajnijih likovnih manifestacija u zemlji. Bio je jedan od izlagača na izložbi 2006. u Galeriji Hom art (Galerie Home′Art) u gradu Peros Girek (Perros-Guirec) u Francuskoj, zajedno sa predstavnicima francuske art brut i marginalne likovne scene.

Od izuzetnog značaja je njegovo učešće 2022. na Trećem trijenalu MNMU – RAW INTUITIVE, međunarodnoj izložbi u organizaciji Muzeja naivne i marginalne umetnosti. Te godine Muzej je napravio presedan uključivanjem umetnika akademskog obrazovanja, što je Jovanu Marinkoviću pružilo priliku da svoja dela predstavi u širem krugu autora autentičnih umetničkih izraza.

Opskurno, mitsko i mistično

Karakteristika Jovanovog stvaralaštva jeste u negaciji klasičnog viđenja estetike likovnog dela. Verujući da umetničke škole sputavaju spontanost i izvornost izraza, on se, po završetku studija, odriče naučenih principa. Stvara sebi svojstvenu prepoznatljivu ikonografiju u kojoj dominiraju vidljivi elementi metafizičkog, fantastičnog i nadrealističkog.

Promo/Marija Konjikušić

Na izložbi u MNMU je predstavljeno 60 radova, među kojima je 38 slika i 22 crteža.

Izložbu prati štampana publikacija (katalog) „Fantom slobode“ sa tekstovima dr Ivane Bašičević Antić, profesora dr Nikole Šuice, i Lepe Milošević, kustosa izložbe. Poseban osvrt na slikarstvo Jovana Marinkovića daje Nikola Šuica u širem filozofskom kontekstu, praveći vezu između metafizičkog sveta i sveta koji egzistira unutar Marinkovićevih slika. Naročito je fasciniran motivima koje slikar crpi iz filmske umetnosti koji zadiru u sfere opskurnog, mitskog i mističnog.

Izložba „Fantom slobode“ u Muzeju naivne i marginalne umetnosti otvorena je za posetioce do 15. juna 2025. godine.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi