Ukradene mošti dvojice svetitelja: Nikola Kusovac za 24 sedam otkriva šta lopovi mogu sa njima
Mošti Svetog cara Konstantina i Svetog Maksima Goričkog, neprocenjive vrednosti, ukradene iz crkve u podavalskom selu Zuce
Mošti Svetog cara Konstantina i Svetog Maksima Goričkog, neprocenjive vrednosti, ukradene su preksinoć iz crkve u podavalskom selu Zuce.
Npoznati lopovi, kako saznajemo, razbili su prozor crkve i ispreturali stvari, a zatim iz oltara odneli kutije sa moštima. Policija je obavila uviđaj i intenzivno traga za počiniocima.
O tome šta lopovi mogu da urade sa moštima svetitelja razgovarali smo sa Nikolom Kusovcem, srpskim istoričarom umetnosti i kustosom Narodnog muzeja u Beogradu u kome je obavljao funkciju šefa Odeljenja za istoriju umetnosti.
- Akteri ove krađe ne mogu sa moštima da urade apsolutno ništa. Mošti su od velikog značaja u obredima u crkvi u kojoj se nalaze i njihova vrednost je neprocenjiva, ali za lopove je potpuno beznačajna. Ta krađa je potpuno besmislena - kaže za 24sedam Nikola Kusovac.
Pročitajte još:
Naš sagovornik objašnjava šta znači kad kažemo mošti. To nisu kosti kako većina ljudi zamišlja.
Čestice kostiju
- Reč je o česticama moštiju koje se prišivaju u deo odeće ili čuvaju u kutijama u oltaru kao u ovom slučaju. Na zapadu, koji nema ovakve svetitelje i takve vrste moštiju, postoji banka tih čestica iz čitavog sveta. Lopovi bi, da bi dokazali autentičnost, morali da dokažu poreklo, odnosno da kažu odakle im mošti, a samim tim bi se odali i krađa bi bila otkrivena -objašnjava Kusovac.
Nikola Kusovac 24sedam/Ljiljana Keković
Prema rečima našeg sagovornika, najviše raznih moštiju u Beogradu poseduje ruska Crkva Svete Trojice.
Radio na spasavanju srpskog kulturnog nasleđa
Nikola Kusovac spada u najznačajnije srpske likovne kritičare, sa više od 2000 objavljenih radova, među kojima je i nekoliko desetina monografija o raznim srpskim slikarima. Tokom Odbrambeno-otadžbinskog rata radio je na spasavanju srpskog kulturnog nasleđa i blaga i njegovom prebacivanju u Srbiju. Za vreme svog višedecenijskog rada održao je više od hiljadu predavanja i vodio na stotine humanitarnih akcija.
Jedan je od počasnih članova osnivača Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat", gde se ujedno nalazi i njegov legat, u kome je i stručni savetnik za zbirku umetničkih dela Udruženja. Zaveštao je više od hiljadu knjiga o umetnosti, knjige sa posvetama uglednih srpskih intelektualaca, kao i nekoliko umetničkih dela iz njegove lične zbirke. Pored toga, njegov legat sadrži i većinu nagrada koje je za života osvojio, kao i zahvalnice, diplome, priznanja i drugo. Legat je namenio budućim generacijama.
- Znate li koliko takvih čestica krsta na kome je raspet Isus Hristos postoji u svetu? Milioni. Ponavljam, ova krađa je apsolutno besmislena. Tako nešto možda bi značilo forenzičarima, ali ovi lopovi sa tim ne mogu apsolutno ništa. Ne znaju šta rade - zaključuje Nikola Kusovac.
U selu Zuce nalazi se pravoslavna crkva Hram Nerukotvorenog Lika Gospodnjeg iz koje su odnete mošti. Do izgradnje hrama, meštani su svoje verske potrebe zadovoljavali u hramu Svete Marije Magdaline u Belom potoku. U izgradnji crkve sami su učestvovali. Kamen temeljac hrama osveštao je Njegova Svetost Patrijarh srpski Pavle 16. juna 1991. godine, uz sasluživanje Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Jovana, više sveštenika i đakona i u prisustvu naroda.
Gospođino lice
Ovo je prvi hram kod nas koji je posvećen Nerukotvorenom Liku Gospodnjem koji se obeležava 16. avgusta. Tako je odlučeno, jer se drugi dan Gospojine, 29. avgust, u Zucu praznuje kao seoska slava. U selu se ovaj dan naziva Gospođino lice, a zanimljivo je da Zučani tako nazivaju i samu crkvu.
Arhitektonsko rešenje hrama izradio je arhitekta Mališa Živković. Radovi na izgradnji tekli su ubrzano, tako da je već 11. avgusta 1992. godine Patrijarh Pavle, uz sasluživanje Mitropolita Jovana, osveštao crkvu i parohijski dom. Prva Sveta arhijerejska Liturgija odslužena je na dan slave hrama 1994. godine.
Hram je podignut zahvaljujući prilozima meštana i drugih dobrotvora koji su hramu, pored građe, obezbedili i svete sasude i polijelej. Ikonostas i deo ikona darovalo je sveštenstvo Crkve Svetog Marka u Beogradu, a negovu restauraciju i prestone ikone uradio je slikar Aca Malić iz Zuca.
Najveći broj meštana ovog sela slavi Nikoljdan i Aranđelovdan, a u selu se kao veliki praznici obeležavaju i Badnje veče, Sveti Sava, Vrbica i litije.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari