Sestra Sara bila uz Aleksu u bolnici: "Rekli su mi da je povređen, nisam ni slutila koliko"
Aleksa Stojmenović stradao je nakon kafanske tuče u Aleksincu koja se dogodila 16. maja
Pre 12 dana Aleksa Stojmenović je izgubio život nakon bezazlene kafanske tuče. Tada je zadobio udarac u vrat, koji je bio koban. Porodica i prijatelji, ali i građani Aleksinca tuguju, te zahtevaju pravdu.
– Tek je trebalo da živi, tek ga je sve čekalo, tek smo imali planove i on sam i mi sa njim. Sada nam je sve oduzeto. Nama se život menja iz korena. On je bio moj stariji brat ceo život, u pola dana ili noći bio je tu za mene. Ja sam sada sama. Roditelji su tu, ali jednog velikog dela mene više nema, jer brat je brat. To je praznina koju ne može da popuni apsolutno niko… – kazala je njegova mlađa sestra Sara za Blic.
Sara je brata videla dva dana ranije, prilikom proslave plasmana njegovog kluba u viši rang. Tada su zajedno slavili.
– U petak 14. maja bio je u Sokobanji, slavio je sa klubom malog fudbala, uveče smo proveli veče zajedno u kafani. Tada smo zajedno bili poslednji put. U subotu smo se čuli popodne, u nedelju je otišao na rođendan kod sestre njegovog najboljeg druga… Ja sam prva saznala da je povređen, njegov drug mi je javio u 19.55 časova da je Hitna krenula da ga vozi u bolnicu. Nisam isprva imala predstavu da je to stanje toliko loše, mislila sam da se možda samo onesvestio. Krenula sam iz Sokobanje gde živim i stigla u Aleksinac, njega su sanitetom već vozili u Niš. Pustili su me da budem kraj njega u Urgentnom centru u Nišu. Srčana radnja mu je bila dobra, saturacija je bila dobra ali je bio u komi i na respiratoru zbog tog krvarenja u glavi. Sve vreme sam bila sa njm do 23 časa, posle su ga prebacili na odeljenje i više ga nisam videla – istakla je Sara.
O Aleksi kaže da je bio divan brat i dobar čovek.
– Bio je uvek stariji brat koji me je štitio, bio tu za mene šta god, kad god je trebalo. Pre dva meseca mi nešto nije bilo dobro, on je u pola jedan noću došao po mene u Sokobanju… Zimus sam imala neku operaciju, nisam ustajala iz kreveta, bio je pored mene sve vreme i pazio me. Bukvalno smo bili jedno. Naši roditelji jesu bili razvedeni, ali nikada nam nije falila ni njihova ljubav. To nas je na neki način još više zbližilo da budemo zajedno, da imamo još bolji odnos. Za 8. mart je organizovao je da mi donesu na posao tortu od čokoladica. Bio je pažljiv, brižljiv, znam da me je voleo najviše na svetu kao i ja njega – navela je ona.
Niko nije mogao ni da sluti da će se dogoditi ovakva tragedija, naročito jer je Aleksa bio miran i nekonfliktan mladić.
Pročitajte još:
– Imao je devojku sa kojom je planirao zajednički život, pričao nam je da je to definitivno to. Imali smo životne planove, pričali kako ću da budem tetka. Živeo je u kući u kojoj smo odrasli nakon što je majka otišla u Švedsku. Nikome ni na kraj pameti nije bilo da on može da se nađe u ovakvoj priči. Nikad nije bio konfliktan. Ja sam se čak i šalila sa njim: “Aleksa muško si, a ne znaš ni reč nekom da kažeš”. A kamoli da ispadne neka tuča, on nije bio taj tip čoveka. Nije pušio cigare, popio bi neko piće tako na nekoj proslavi, ali nikada da se alkoholiše. Bio je izričito protiv pušenja, kad bi me video sa cigaretom ljutio bi se. Trenirao je fudbal, sport mu je bio život. Stalno je bio u pokretu, treninzi utakmice… – govori Sara za Blic.
Porodica i prijatelji nastradalog mladića najavili su da će, dok traje krivični postupak protiv odgovornih za učestvovanje u kobnoj tuči i nanošenje smrtonosnih povreda Aleksi, svake subote od 19 časova okupljati na trgu ispred Doma kulture u Aleksincu
– Tuče su postojale i ranije, ali ne da se neko krvnički bije do smrti. Taj udarac koji mu je zadan, to je jako teško da se pogodi. Mogao je bilo gde drugde da bude udaren on bi preživeo. Koliku god kaznu da dobije taj što je to učinio on će sutra ipak da izađe i da živi svoj život, da se oženi i da ima decu, a mog brata ništa neće da vrati. Mi samo želimo da kazna bude što veća, jer sutra može da bude bilo ko drugi – rekla je Sara.
Sara je nakon tragedije na ruci istetovirala njegovu sliku uz reči: “Noćas se neko probudio i dočekao jutro, a moj neko nikada neće”, takođe tu se nalazi i broj 33, koji je nosio na dresu.
– Strašna je ovo tragedija, od toga dana nama svima se više nije ni živelo. Istetovirala sam bratovljevu sliku na ruci da bih mogla da nastavim da živim dalje. Želim jednostavno da on živi kroz mene i da na taj način bude sa mnom, da doživi na taj način sve što su mu uskratili – ispričala je Sara za “Blic”.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari