Ekskluzivno! Ovaj plastični eksploziv je bio tajno oružje u krvavom ratu podzemlja (FOTO)
27.07.2025 | 08:01
Policija je, u nedostatku dokaza i svedoka, često ostajala bez tragova
Copyright Profimedia
Nakon devedesetih plastični eksploziv ostao je dostupan kao jeziva zaostavština ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Sa ratišta se preselio na ulice gradova u podzemne obračune, mafijaške poruke i egzekucije bez direktne konfrontacije.
Za razliku od oružja koje zahteva blizinu, eksploziv je postao idealan alat za one koji žele da ubijaju iz senke.
Rade Međed - prvi koji je stradao od bombe
Prva žrtva mafijaške likvidacije bombom u Beogradu bio je Rade Međed. Eksploziv pod džipom mu je aktiviran 15. novembra 1994. godine, a ovaj vlasnik nekoliko beogradskih kockarnica preminuo je 20 dana kasnije u Kliničkom centru.
Zbog nedovoljne pripremljenosti policije, a svakako i zbog manjka kadrova i tehnike u tadašnjem MUP-u, nije otkriveno ko je aktivirao eksploziv.
Osim što je bio vlasnik nekoliko kazina u prestonici, važio je za čoveka sa odličnim vezama u finansijsko-političkom establišmentu jer je bio zet poznatog beogradskog bankara.
Smrt Radeta Međeda bila je samo početak crne serije u Beogradu. Za auto-bombe su se koristili trotil, vitez i plastični eksploziv semteks. Do njega je bilo lako doći zbog rata, ali je bilo teško naći onog ko bi ga stručno postavio, jer to je ulazilo u visokorizični posao.
Mita sa Bežanije - raznet bez upozorenja
Njegova likvidacija izvedena je s takvom preciznošću i snagom da je ostala upamćena u podzemlju kao "eksplozija koja je govorila umesto poruke". Egzekucija je izvedena po ugledu na mafijaške metode iz ratom zahvaćenih delova Balkana - brzo, brutalno i neopozivo. Mita je bio raznet do neprepoznatljivosti, a motivi ubistva nikada nisu zvanično razjašnjeni.
Viši sud u Beogradu, i posle ponovljenog suđenja, proglasio je krivim Slavišu Bilinca i Velemira Simića za teško ubistvo u saizvršilaštvu Gorana Mijatovića - Mite, i njegovog telohranitelja Slavka Novkovića, oktobra 2006. godine na Bežanijskoj kosi.
Bilinac, kome se sudilo u odsustvu, osuđen je na 35 godina, a Simić, koji se nalazi u kućnom pritvoru, dobio je 30 godina.
Prva presuda, identična novoj, izrečena je 13. decembra 2021. Godinu dana kasnije, Apelacioni sud u Beogradu je usvojio je žalbu branilaca, ukinuo je prvostepenu presudu i naložio ponovno suđenje.
Mijatović je ubijen ujutru 2. oktobra 2006. u Ulici Marka Čelebonovića, kada je sa telohraniteljem prišao svom automobilu na parkingu, a eksplodirao je "audi" parkiran odmah pored.
Obojica su stradala od detonacije i gelera. Kasnije se utvrdilo da je "audi" bio ukraden i imao lažne tablice.
Bilinac je nestao godinu dana kasnije, a spekuliše se da je ubijen i zakopan na Trebeviću. Još neke osobe iz Republike Srpske, za koje se "na ulici" pričalo da imaju veze sa Mijatovićevim ubistvom, likvidirani su u narednom periodu.
Strahinja Rašeta - nehotice aktivirao bombu
Jedno ime posebno se izdvaja kada se govori o eksplozivima i krvavim obračunima - Strahinja Rašeta. U podzemlju je bio poznat kao vešt bombaš, povezan s nizom likvidacija u kojima su bombe korišćene kao oružje zastrašivanja i eliminacije. Međutim, sudbina je htela da strada upravo na način na koji je i sam ubijao druge.
Rašeta je 26. decembra 2008. godine, u Trebevićkoj ulici na Banovom brdu, postavljao eksplozivnu napravu pod džip "mercedes" svog poznanika Milana Mitića i tada se dogodila eksplozija u kojoj je zadobio povrede od kojih je preminuo dan kasnije u Urgentnom centru u Beogradu.
Sukob oko raspodele kriminalnog plena, po svemu sudeći, motiv je zbog kojeg je Strahinja Rašeta iz Klenka kod Šapca pokušao da ubije Milana Mitića i pritom poginuo. Njih dvojica su odavno bili u istim "poslovima" i deo su veće ekipe.
Prvi rezultati istrage ukazivali su da je on nehotice pritisnuo mobilni telefon i tako aktivirao eksploziv. Plan je bio da raznese Milana tako što bi u trenutku kad on uđe u vozilo, mobilnim telefonom izazvao eksploziju.
U njegovom kriminalnom dosijeu, međutim, nikad se nije pominjalo rukovanje eksplozivima, već isključivo puškama i pištoljima. Veruje se da ga je upravo ta nestručnost koštala života. Plan mu je navodno bio da istragu usmeri u drugom smeru upravo zato što on na taj način nije uklanjao protivnike.
Posle eksplozije, nađena su dokumenta na ime Igor Stanković, ali je policija po tetovaži lika Draže Mihailovića odmah posumnjala da je reč o Strahinji Rašeti, što je kasnije i potvrđeno. Milan Mitić izjavio je da smatra da je prijatelj hteo da ga ubije, jer mu je neko stalno "punio" glavu.
Ubijeni bez metka
Ove priče pokazuju kako je eksploziv postao "valuta" nasilja u kriminalnom podzemlju. Za razliku od pucnjave na ulici, eksploziv nije ostavljao svedoke, a poruke su bile glasnije.
Plastični eksploziv ima jednu specifičnost - teško ga je povezati s počiniocem. Bomba može biti aktivirana na daljinu, tajmerom, daljinskim upravljačem, ili čak pokretanjem motora. Njegova upotreba postaje "idealna" za one koji žele da šalju poruke, a da sami ostanu u senci.
U većini slučajeva, žrtve nikada nisu stigle da vide svog ubicu. Eksplozija ih je dočekala na semaforu, ispred zgrade ili ispod volana. Policija je, u nedostatku dokaza i svedoka, često ostajala bez tragova.
Bonus video