Mita silovao i ubijao po Cvijićevoj, a Stole zverski kasapio prostitutke! Serija ubistava podigla prestonicu na noge!

Srbija kasnih 40- ih.Serijske ubice, monstrumi, trovači... nisu bili samo likovi u filmovima. Beograd, Srbija i nekadašnji prostor Jugoslavije imali su periode kada su se ljudi plašili da izađu na ulice jer serijski ubica sejao je strah.

Jedan od njih bio je i Mito Sekulić. Na prvi pogled bio je oličenje mirnog i poštenog građanina – nasmejani mesar iz kraja, uvek spreman da komšijama izađe u susret, da daruje parče mesa više ili pomogne oko kućnih potreba.

Njegova radnja u srcu Cvijićeve ulice bila je mesto gde su se prepričavale dnevne vesti, šalili se prolaznici i pričale anegdote iz kraja. Ali ono što niko nije znao, a što je Beograd sa strahom otkrivao, jeste da se iza te prijateljske maske skrivao monstrum, koji je 40tih godina terorisao i ubijao devojke.

Profimedia

Dvostruki život mesara iz pakla

Noću, Mito Sekulić se pretvarao u predatora. Njegove žrtve bile su žene, najčešće same, zatečene na putu kući, u sumraku gradskih ulica. Telo Milene Petrović (30) pronađeno je prvo, naga, zadavljena, silovana. Njen nakit i garderoba su nestali. Na pločniku pored nje – primerak lista Borba, detalj koji je policiji delovao kao poruka. 

U tom trenutku, svi su sumnju bacili na poznatog ubicu Stoleta Trifunovića, zvanog "srpski Džek Trbosek". Njegov modus operandi bio je sličan, nasilje nad ženama, brutalnost, simbolika. Ali stariji beogradski inspektori osetili su da nešto ne štima. Nedostajali su "potpisi" po kojima je Stole bio poznat – teatralnost, panika posle ubistva, tragovi krvi ostavljeni kao upozorenje.

Profimedia

Zlo se ponavlja

Godinu dana kasnije, još jedno telo, Jele Đukić (17), pronađeno je na Zvezdari. Ista brutalnost. Isti scenario. Isti primerak lista Borba kao tiha poruka. Ovaj put, policija je bila pažljivija. Istraga je vodila ka Mitru Sekuliću, kada se pojavila prva preživele žrtva – Marija Mitrović. Uspela je da izbegne smrt, ali ne i užas. Ispričala je sve: kako ju je mesar iz komšiluka pozvao da mu pomogne oko "porudžbine", a zatim pretvorio običan dan u noćnu moru.

Njeno svedočenje otvorilo je Pandorinu kutiju. Javljale su se i druge žene, desetine njih, sve sa istom pričom: Mito Sekulić ih je zvao, mamio, napadao. Neke je puštao, druge nestajale. Iza osmeha mesara krilo se zverstvo koje je terorisalo prestonicu.

Policija je organizovala zasedu. Znali su da vreba sledeću žrtvu. I baš tamo, na Železničkoj stanici, uhvaćen je u trenutku kada je pokušavao da priđe još jednoj devojci. Bio je neupadljiv, pristojno obučen, ali u džepu mu je pronađen kanap. U torbi – odbačeni ženski nakit.

Mito Sekulić nikada nije dočekao suđenje. U zatvorskoj ćeliji, tokom obračuna sa drugim zatvorenicima, brutalno je pretučen na smrt. Navodno, jedan od zatvorenika imao je sestru među njegovim žrtvama.

Profimedia

Srpski džek trbosek

Tih  četrdesetih godina prošlog veka, dok je Beograd pokušavao da zaleči ratne rane i izgradi novu stvarnost, senka užasa nadvila se nad gradom.

Miodrag Stole Trifunović, rođen u Nišu u jednoj duboko disfunkcionalnoj porodici, postao je najstrašniji zločinac posleratne Jugoslavije.

Iako su tadašnji mediji ćutali, narod je znao – među njima živi ubica. I to ne bilo kakav, već predumišljeni, beskrupulozni i dvostruko, ili bolje rečeno – trostruko, izopačeni čovek.

Profimedia

Još kao dečak, Stole je odrastao u kući u kojoj se ljubav zamenila nasiljem, a poštovanje sramotom. Njegov otac, ugledni obućar u centru Niša, bio je notorni kockar, alkoholičar i seksualni devijant. Dovodio je žene sumnjivog morala u dom, a suprugu, Stoletovu majku, terao da kleči pored kreveta i peva dok su mu ljubavnice ugađale u krevetu.

Taj prizor je dečaku ostavio neizbrisiv trag. Već tada je razvio mržnju prema ženama, a u snovima počeo da oblikuje osvetu: nasilje, davoženje i silovanje kao oblik dominacije nad onima koje je doživljavao kao krivce za majčinu patnju.

Profimedia

Trostruki život – građevinac, muž i serijski ubica

Nakon Drugog svetskog rata, Trifunović se u Beogradu predstavljao kao ugledni građevinski preduzimač. U vreme kada je grad bio jedno veliko gradilište, imao je obilje posla. Bio je oženjen i vodio naizgled običan život. Ali iza te fasade, skrivao se monstruozni predator. Danju je zidao kuće, noću je razarao živote.

Prvo ubistvo dogodilo se 31. januara 1948. u nedovršenom paviljonu u Cvijićevoj ulici. Policijska beleška beleži stravične detalje: telo žene starosti oko 33 godine, polurastrgnuto rublje, tragovi silovanja i davljenja, modrice na rukama koje govore o očajničkoj borbi za život.

Žrtva je bila Milka K., trgovačka radnica i majka dvoje dece. Njen muž je mislio da se zadržala na poslu. Umesto toga, postala je prva poznata žrtva jednog od najstrašnijih zločinaca koje je Beograd ikada imao.

Profimedia

Manje od mesec dana kasnije, Stole ponovo ubija. Ovog puta – 22-godišnju Slavicu Trifunović. Nije bila u srodstvu sa ubicom, ali je njegovo prezime u izveštajima dodatno pojačalo uznemirenost javnosti. Njen leš je, iskasapljen i istranžiran, spakovao u dve vreće i bacio u Savu.

U međuvremenu, Beograd je šaputao o „fantomu“. Policija je bila nemoćna. Trifunović je birao mesta gde je mogao lako da savlada žrtvu. Zvezdarska šuma bila je idealan ambijent. Jedna od žrtava bila je mlada plavuša, između 16 i 18 godina. Njeno telo nađeno je usred izgažene trave i slomljenog granja, dokaz da je pružala otpor do poslednjeg daha.

Profimedia

Stole je imao i svoj mračni trik. Devojkama i ženama prilazio je sa tužnom pričom: njegova žena je navodno teško bolesna, ostavljena sama kod kuće, a njemu treba pomoć. Naivne, empatične i lakoverne devojke padale su u njegovu zamku. One koje su pošle da pomognu, nisu se vraćale.

Kada je napokon uhapšen, istina je odjeknula kao eksplozija. Njegova supruga Seka odmah je podnela zahtev za razvod. Za islednike je imala samo jedno dodatno zapanjujuće objašnjenje, tukla ga je, jer je "u krevetu bio nikakav".

Bonus video 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi