Zamislite oca koji drži sina koji je pogođen kalašnjikovom u glavu: Ispovest lekara Hitne pomoći o masakru u Mladenovcu

Doktor Aleksandar Stijačić, lekar beogradske Hitne pomoći, svedočio je o dva masakra koja su potresla Srbiju u maju 2023. godine, tragedijama koje su se dogodile 3. i 4. maja, a koje nikada nećemo zaboraviti.

Posle masakra u OŠ "Vladislav Ribnikar" na Vračaru, kada je učenik sedmog razreda hicima iz pištolja pobio učenike i čuvara, sutradan se dogodio masakr u selima Dubona i Malo Orašje, kod Mladenovca i Smedereva, u kom je ubijeno još mladih ljudi i mnogo njih ranjeno.

Dr Stijačić navodi da je nakon smene 3. maja pomislio da slična situacija ne može da ga zadesi.

- Došao sam u smenu u sedam po podne, u bazi je vladala neka čudna tišina, jer smo mi u drugačijem radnom okruženju, kod nas je posao pod adrenalinom, iako ga radimo profesionalno. Pričali smo o prethodnom danu. Negde oko ponoći dobijamo poziv, svi saniteti da dođu hitno u Mladenovac jer se desila još jedna pucnjava - priseća se te druge kobne noći 4.maja kada je pomahnitali ubica Uroš Blažić (21) iz Dubone ubio devet svojih vršnjaka, dok je njih 12 ranio.

Printscreen/YouTube

Scene su bile užasne 

- Verujte, mislio sam da se neko šali sa nama. Masovna pucnjava, opet mladi mrtvi i ranjeni. O bože, pomislim, da li je moguće. Spremimo se i krećemo put Mladenovca, naše kolege iz tog grada i Smedereva skoro su već odradile posao i pobrinule se za povređene - priseća se on u emisiji "Uranak" tokom gostovanja kod Jovane Joksimović i dodaje:

- Idemo nekim putem kroz šumu, znate kakva je Šumadija, brdovita, stižemo u Malo Orašje i zatičemo inspektora koji je radio prethodne večeri i zajedno konstatujemo da ne verujemo šta nas je zadesilo.

Scene koje je video sa svojim timom i ove noći takođe su ga potresle. Smrt je bila svuda oko njih.

- Zamislite, vidim oca koji u tom mraku, vatra jedva gori, drži sina koji je pogođen kalašnjikovom u glavu i govori mu: "'Ajde, sine, ajde, sine moj, idemo kući."

- Pa to ne može ni da se opiše. Scene u susednom selu Dubona isto su bile jezive. Mi smo bili ekipa koja je konstatovala smrt, jer su kolege prevezle sve povređene. Tu se naš posao i završio.

Dr Stijačić navodi i da je tokom ovog izlaska na teren "opet zaboravio" da brine o bezbednosti.

24sedam/Katarina Mihajlović

Shvatili smo da je postojala opasnost da puca i u nas

- Usput saznajemo da je ubica tu negde, da nije uhapšen, a kasnije shvatamo da nas je zapravo video pod rotacijama i sklonio se u stranu, a kada smo prošli, on je nastavio svoju putanju. Kada smo se vraćali u bazu bili smo svesni da opasnost postoji, tek tada, onako iskreno, uplašeni, jurili smo sanitetom samo da se dočepamo auto-puta. Bukvalno, vozili smo na dva točka, a kada smo stigli u bazu, shvatili smo da je postojala opasnost da i ovaj ubica ispali vatru na nas - kaže doktor, i dodaje da je nakon takvog dana otišao u svoju vikendicu kod Uba gde puni baterije sa porodicom i prijateljima.

- Naš posao je posao bez emocija, mi prvi stižemo na teren i od nas zavisi da li možemo da vam pomognemo ili ne. Naš rad se odmah vidi i zato volim ovaj adrenalinski posao. Nije svako za službu kao što je Hitna pomoć, to ili voliš ili ne možeš da radiš, trećeg nema. Ja sam neko kome je to u krvi - poručuje doktor Stijačić.

BONUS VIDEO 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi