Ispovest bivšeg robijaša: Razbojništvo mi je život upropastilo, jedva sam se navikao na slobodu
Po izlasku iz zatvora najteže mu je bilo da nađe ozbiljniji posao, jer retko ko hoće da zaposli bivšeg robijaša
– Kada sam izašao na slobodu, taj trenutak neću nikada zaboraviti, zapravo, zauvek će mi ostati urezan u pamćenju. Kada sam izašao, bilo je potrebno da prođu dani da bih se prilagodio na život van zatvora, jer sam bio željan svega, bukvalno svega. Dok sam bio tamo, sprijateljio sam se sa nekim ljudima, pa mi je sa jedne strane bilo žao što ih neću više viđati svaki dan. S druge strane, radovao sam se što idem kući i započinjem nov život – ovim rečima je, za 24sedam, počeo razgovor bivši robijaš koji je želeo da ostane anoniman, a čije ime i prezime su poznati redakciji.
Kako kaže, kaznu je služio više od tri godine u Kazneno-popravnom zavodu Sremska Mitrovica zbog razbojništva.
Pročitajte još:
– U pitanju je bilo razbojništvo, a sa ove tačke gledišta, to su bila “dečja posla”, koja si mi upropastila život. Pogrešio sam, priznajem. Svaki čovek ima pravo na grešku, tako da kada bih vratio vreme, to nikako ne bih ponovo uradio, ali šta da se radi… To je deo moje ružne prošlosti i svestan toga sam da ona nije pohvalna. Zatvor me je dosta promenio, u pozitivnom smislu, i tamo sam naučio dosta toga – objašnjava on.
Profimedia
Napominje da život u zatvoru nije lak zbog zatvorenog prostora, te da onaj ko psihički nije stabilan potone.
– Psihički sam sve izdržao, bio sam pozitivan. Šalio sam se često i razmišljao o pozitivnim stvarima. Čitao sam. Imao sam tamo neko svoje društvo s kojim sam se družio. U zatvoru smo imali jednu biblioteku u kojoj je radio drugi zatvorenik, tako da sam često svraćao do njega po knjige – ističe on.
Ima posla i u zatvoru
Napominje da tokom izdržavanja kazne zatvorenik ima pravo da radi u okviru zgrade u kojoj služi kaznu.
– Uglavnom su u pitanju zanati, tako da ako neko želi da radi, ima posla. Prijavi se za posao, i ako vaspitač dozvoli, i ako ga pozovu, dođe i radi od sedam do 15 časova. Dakle, limari, bravari, varioci uvek mogu da nađu posao, a za svoj rad su plaćeni od 2.000 do 5.000 dinara. Naravno, taj novac se potroši u kantini. Takođe, onaj ko ima novac često pomogne onom ko ga nema, kupi mu cigarete, jer je bilo situacija da ljudi nemaju, da im niko ne dolazi u posetu, da su iz veoma siromašnih porodica – priča on.
Borba sa samim sobom
Dane je provodio veoma često u sportskom centru, gde je trenirao, igrao šah…
– Nekim ljudima to nije dovoljno, ne mogu psihički da izdrže, pa “puknu”. Ali je uvek tu doktor, tako da ako je nekom baš loše, njega sa lisicama na rukama vode kod lekara. Neki od zatvorenika imaju propisanu terapiju koju moraju da uzimaju. Sve u svemu, sve zavisi od osobe do osobe – objašnjava on.
Pixabay
Trnovit put
Ističe i činjenicu da mu je po izlasku iz zatvora bilo veoma teško da pronađe posao, pa čak i da izvadi zdravstvenu knjižicu.
Pročitajte još:
– Odmah po izlasku, naišao sam na prepreku da ne mogu da izvadim zdravstvenu knjižicu. Zapravo, službenica me je pitala zašto tri godine nisam produžavao zdravstvenu knjižicu, a ja sam joj rekao da sam bio u zatvoru. Na to mi je bahato odgovorila da se vratim odakle sam došao. Bilo mi je teško i da nađem neki ozbiljan posao, jer sam uvek nailazio na to osuđivanje, a jedan čovek mi je rekao: “Teška priča da dobiješ ovaj posao, bio si u zatvoru.” Srećom, nekako sam se snašao za posao, nije sjajno, ali radim pošteno po ceo dan da zaradim za život. Ponekad se osećam “odbačeno” od sistema, kao da me tu nigde nema, ali i sa tim se živi – zaključuje bivši robijaš za naš portal.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari