Nije original faslifikata: Slika pronađena u stanu u Beogradu ukradena pre tri decenije iz muzeja

Punih 28 godina trajala je potraga za umetničkom kompozicijom “Blagoveštenski sabor”, autora Vlaha Bukovca, čiju je preprodaju u sredu, u centru Beograda u jednom stanu u Makedonskoj ulici,  sprečio SBPOK u saradnji sa švajcarskom policijom.

Slika velike umetničke vrednosti ukradena je još 1993. godine iz vojvođanskog muzeja, a nameravao je da je, za iznos od 600.000 evra, preproda Slobodan Gajin, koji je uhapšen sa još nekoliko osoba.

Pročitajte još

Istorijska krađa “Mona Lize”: Kako je običan radnik neprimetno izneo delo iz Luvra

Direktorka vojvođanskog muzeja Tijana Stanković Pešterac za 24sedam je rekla je da je preko medija saznala da je SBPOK pronašao sliku ukradenu pre skoro tri decenije, te da se čeka saopštenje nadležnog tužilaštva o celoj akciji policije.

Nikola Kusovac, istoričar i kustos Narodnog muzeja, priznaje da je u prvi mah pomislio da je u pitanju zaplena falsifikata, s obzirom kako navodi, da je krađa umetničkog dela tolikih dimenzija vrlo teško izvodljiva, osim onda kad su kradljivci direktno povezani sa osobama zaduženim za čuvanje muzeja.

Kusovac kaže da je “Blagoveštenski sabor” Bukovac naslikao 1901. godine, na zahtev trgvoca umetninama Petra Nikolića iz Zagreba, koji je naručivao i dela Paje Jovanovića, i svih značajnijih slikara onog vremena.

– Te slike je, potom, štampao u tehnici hromolitografije i oleografije i prodavao ih nostalgičnim Srbima diljem Like, banije, Korduna i po Vojvodini.

“Blagoveštenski sabor”urađen je u tehnici ulje na platnu, dimenzija 122 sa 192 cantimetra, a Kusovac navodi bitan detalj, da je potpisana ćiriličnim pismom i da se 1901. godine čuvala u Cavtatu.

– Na slici je tadašnji patrijar Josif Rajačić, Petar Crnojević, Đorđe Miletić, Damaskin…Simolično je naslikan i Sveti sava. Inače, Vlaho Bukovac, koga Hrvati svojataju, bio je italijanski Hrvat, jugosloven I profesor škole slikanja u Pragu. U to vreme u Prag su na školovanje išli panslaveni, negovalo se malo tog duha koji je bio naspram Austrougraskih ljutih priča, I ko nije hteo da ide u njihovu vojsku, bežao je na akademiju u Prag. Bukovac je, takođe, bio sklon Obrenovićima, a 1882. Godine naslikao je remek delo u Beogradu – portrer kraljice Natalije – objasnio je Nikola Kusovac.

U Sremskim Karlovcima je 1861. godine, pod predsedništvom patrijarha Josifa Rajačića započeo Blagoveštenski sabor, jedan od poslednjih crkveno-narodnih sabora Srba u Habzburškim zemljama.

Na osnovu privilegija dobijenih od Beča, zatražena je posebna teritorija za Srbe pod nazivom Vojvodina Srpska, s vojvodom na čelu i sopstvenom administracijom, ali Ugarski sabor potom nije želeo ni da razmotri te zahteve. Održavanje Sabora odobrio je austrijski car Franc Jozef, ali ga je dvor u Beču iskoristio jedino da zaplaši nelojalni deo mađarske aristokratije i umanji njihove aspiracije.

Pročitajte još

Opljačkala sam Đukanovića da mu se osvetim! Neka dokaže odakle mu toliki nakit!

Sabor je veoma značajan za istoriju Srba u Vojvodini, kao i srpskog naroda uopšte, jer je jasno naglasio da se ne slaže sa ukidanjem “Vojvodine srbske i tamiškog Banata”, obrazovane posle revolucije 1848 godine.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi